УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (10): Фазлић, јубилеј и - промашај!

Капитен Борца Хуснија Фазлић памтиће 21. април 1974. године и првенствену утакмицу против Партизана читавог живота. Прије почетка сусрета био је истински јунак у очима навијача, а по завршетку меча највећи трагичар. У уводу утакмице мала свечаност. Фазлић је примао честитке јер му је дуел са Партизаном био 500. у црвеном дресу.

За тај јубилеј добио је поклон, а Градским стадионом, који је био пун као шипак (присутно 16.000 гледалаца), разлегао се дуготрајан аплауз. Био је то сигурно највреднији и најдражи поклон Хуни од оних који су га искрено вољели и цијенили за све године које је дао клубу, а дао му је, ту нема дилема, много, веома много...

Финиш утакмице. Само девет минута прије краја Фазлић је одједном постао најтрагичнија фигура сусрета. Резултат је био 1:1. Тада је Кресо убацио лопту у дубину, у празан простор. Капитен Борца реаговао је муњевито, измакао је контроли противника, нашао се сам пред голманом "црно-бијелих" Истатовим.

То је била прилика која је Бањолучанима могла да обезбиједи и други бод, спасоносни у грчевитој борби за опстанак у елитном југо-друштву. Али, Фазлић није успио да искористи ту стопостотну шансу. Умјесто да шутира, он је покушао дриблингом да надмудри голмана Партизана, али је Истатов из овог чудесног окршаја успио да изађе као побједник, а Борцу је измакла златна побједа.

Иначе, домаћини су у првом полувремену доминирали, голман Јантољак се само досађивао на голу. Гости су први повели у 44. минуту. Био је то први озбиљнији напад Партизана и гол. Умногоме су му кумовали и главни судија Максимовић и његов помоћник Ристић.

Када је лопта била упућена у правцу Партизановог бека Врањеша, помоћни судија Ристић је подигао заставицу јер се гостујући играч налазио у офсајд позицији. Фудбалери Борца су застали, очекујући да главни дјелилац правде заустави акцију. Но, ко зна због чега, Ристић је одједном спустио заставицу и почео да трчи уз аут-линију, махао је руком показујући да се игра настави. Београђани су овај неочекивани поклон, наравно, објеручке прихватили, Врањеш је прослиједио лопту до слободног Завишића, којем није било тешко да матира немоћног Јантољака.

Услиједили су протести фудбалера Борца, са клупе су устали тренери и резервни играчи, а Градски стадион се орио од звиждука. Дјелиоци (не)правде Максимовић и Ристић били су неумољиви, па се на одмор отишли са минималним вођством гостију од 1:0.

У другом полувремену на терену је постојао један тим који је стално нападао – Борац и онај други, Партизан, који се само бранио. Офанзива Бањолучана се непрестано појачавала, смјењивали су се напад за нападом. Домаћини су створили сијасет прилика, а искористили су само једну, и то ону у 61. минуту.

Са лијевог крила Ковачевић је извео корнер, Ћулафић је мајсторски реаговао, био је најприсебнији у гужви и успио је да из непосредне близине пошаље лопту иза леђа голмана Истатова.

У 64. минуту мајсторија Ковачевића. Попут најбољег скијаша заобилазио је једног по једног противничког играча и када је крочио у шеснаестерац, одлучио се на шут. Голман Истатов се испружио колико је дуг, није успио да заустави лопту, она је ишла према празној мрежи и када су сви очекивали погодак, испријечила се статива. Умјесто радости, Градским стадионом се проломио велики уздах.

А онда је дошао 81. минут. Фудбалски обрачун. "Очи у очи" расни голгетер Хуснија Фазлић и голман Благоје Истатов. "Јединица" Партизана је изашла као побједник, а капитен Борца док је жив памтиће тај дуел због овог промашаја, али и свој, нажалост, тужни 500. наступ у црвеном дресу.

Не можемо против судија

Емиру Јусићу, фудбалеру Борца, тешко је пао реми са Партизаном.

- Заслужили смо много више од једног бода. Надиграли смо Партизан, који је имао обилату помоћ главног судије Максимовића и његовог помоћника Ристића. Београђани су гол постигли из офсајда, оно што су сви видјели на Градском стадиону нису видјели само њих двојица. У наставку сусрета смо доминирали тереном и стварали прилике, од којих је само једну успио да искористи Ћулафић. Остаје туга за оним другим бодом, који би нам много значио у борби за опстанак, али једноставно више нисмо могли због људи у црном – рекао је Јусић.

21. април 1974. године

БОРАЦ – ПАРТИЗАН 1:1 (0:1)

стријелци: Ћулафић у 61. минуту за Борац, а Завишић у 44. минуту за Партизан, судија: Максимовић (Нови Сад), стадион: Градски, гледалаца: 16.000.

БОРАЦ: Јантољак, Вукеља, Гавриловић, Видачак, Средојевић, Смилески (Ћулафић), Јусић, Ибрахимбеговић (Пелц), Фазлић, Ковачевић.

ПАРТИЗАН: Истатов, Рацић, Врањеш, Голац, Пејовић, Козић, Завишић (Тодоровић), Бошковић, Антић, Вукотић, Бјековић.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 80 guests online