БОРЧЕВ ВРЕМЕПЛОВ: Куп Кораћа (1998/1999.) - Три побједе, три пораза

Гостовањем у Загребу, гдје је за ривала имао састав Бенстона, Борац Нектар је 7. октобра 1998. године започео такмичење у Купу Радивоја Кораћа. Наш тим је пропустио идеалну прилику да већ у првом колу освоји и прве бодове! Домаћини су побиједили са 58:56 (32:26), а побједоносни кош постигнут је (Пешић) на само четири секунде прије него што се огласила сирена! Посљедњи, напад наде, повео је Вујасиновић, очекујући да ће му се саиграчи прикључити. Међутим, остала четворица играча су застали као укопани, а кошаркаши Бенстона су Сашу једноставно приморали да нагази аут-линију и на тај начин све се завршило, поразно по нашу екипу.

Побиједио је – срећнији састав! У појединим дијеловима утакмице, поготово у њеној раној фази, примјетна је била трема Бањалучана, а често је до изражаја (негативног, наравно!) долазило и неискуство гостију, поготово оно међународно.

Бенстон је повео са 5:0, затим са 13:2 (то је била његова највећа предност!), у 7. минуту, али је од 11. до 13. минута услиједила серија кошаркаша Борац Нектара од 8:0 и резултат је гласио – 17:15, а врло брзо гости су и повели, 24:22. У финишу првог дијела Борац Нектар је нападе завршавао сувише брзо, олако је изгубљено неколико лопти па је то домаћин искористио за ново вођство, 32:26.

Током другог полувремена играло се апсолутно равноправно. На кош домаћина, гост је одговарао поготком. Бањолучани су се жустро, пожртвовано борили, али за неке нападе Загрепчана једноставно нису имали рјешења: плеј би вјешто ушао у рекет, навукао пажњу тројице или четворице наших играча, а затим лопту хитнуо до саиграча и услиједила би - "тројка"!? Бенстон је забиљежио чак 11 шутева са одстојања од 6,25, а Борац Нектар само три! То је, рекли бисмо, одлучило о побједнику!

Поред десетак пријатеља Борца, утакмици су присуствовали Милорад Каралић, министар спорта и омладине у Влади Републике Српске, и Драган Деспотовић, предсједник Кошаркашког савеза Републике Српске.

У вријеме када је НАТО, подржан од Сједињених Америчких Држава, увелико пријетио бомбардовањем Србије, четворица Американаца, који су носили дрес италијанског прволигаша Дуката, одбили су да допутују у Бању Луку, изражавајући страх од (наводне) освете Срба!? Тако је Дукато меч почео и завршио са само шесторицом кошаркаша!?

Дуго ишчекивани двобој почео је – минутом ћутања! Тог 13. октобра, у раним јутарњим часовима, преминуо је дугогодишњи играч, затим тренер Борца, угледни кошаркашки радник Милан Прле Тошић, који је читаву своју младост и радни вијек посветио кошарци!

У пакленој атмосфери, створеној на величанствен, спортски, витешки начин, домачин је забиљежио побједу. Минималну, али заслужену – 55:52 (35:26). Борац Нектар је повео са 7:2 (4. минут), затим са 17:9, али су гости успјели да изједначе – 19:19. Јунак преокрета био је Мишко Мишунов, бивши играч скопског Работничког, који је успјешно замијенио Данса Ларсена, покупио неколико важних лопти, био одличан асистент! Увођењем Бабића, Борац Нектар се тргао, заиграо је маестрално, услиједила је серија 10:0 и семафор је показивао 35:23!

Оптерећени чињеницом да су имали само шесторицу играча, гости су стално играли "зону" и то је, рекли бисмо, ишло на руку домаћину. У највећем дијелу другог полувремена, све тамо до 35. минута, Борац Нектар је господарио паркетом, био у сталном вођству са осам, десет, дванаест поена! Међутим, у завршним минутама Борац Нектар је ненадано посустао, односно гости су се мушки разиграли, поготово бекови Бонели и Росети, док је највећу опасност по кош Борац Нектара представљао Минто. Он је у 36. минуту са два поготка (једна "трица") смањио предност нашег тима на само пет поена, 50:45! Страх се тада увукао у кости навијача, али и играча! Гријешило се с обје стране, с Борчеве чешће. Семафор је показивао 55:47 послије "тројке" Шеве, односно 55:52, послије "тројке" Минтоа, на минут и 15 секунди прије краја!

Наш тим је, потом, играо на "дуг напад", тражећи чисту позицију за шут. Но, када су секунде за напад истицале, услиједио је непрецизан шут, па су Италијани имали 20 секунди за напад! Сви наши момци, изузев Зиројевића, похитали су под свој кош, да га бране и одбране. Једино је, чудном игром случаја, заостао Томица Зиројевић. То му се посрећило! Наиме, када је Ларсен покушао да лопту дотури до Бонелија, Зиројевић ју је пантерским скоком "пресјекао" и као клијештима је држао у свом наручју, све до три секунде прије истека 40. минута! Судије су, због пасивне игре, лопту додијелиле Италијанима, а покушај Минтоа да са велике удаљености погоди "тројку" остао је само вапај изгубљеног у пустињи.

Те ноћи Бања Лука је славила!

Пут у турски Измир био је дуг (до Сарајева аутобусом, затим авионом до Истанбула, па потом опет авионом до Измира!), напоран и – безуспјешан, иако су сви у нашем табору били велики оптимисти! Тај оптимизам је подгријавала добра игра против Италијана, односно два пораза Турака. Борац Нектар је повео са 3:0, домаћин са 10:3 и тада се видјело да са Туборгом неће бити лако. Од 18. до 20. минута домаћи састав је био незаустављив и створивши 43:45 много мирније и лакше ушао је у друго полувријеме! Међутим, почетак тог периода апсолутно је припао Борац Нектару, који је резултат преокренуо у своју корист и повео са 53:49! Нажалост, све је одлучено у финишу меча, када је Туборг играо изузетно надахнуто, прецизно, организовано...

То новембарско вече се не заборавља! У крцатом "Борику", први пут на тлу Републике Српске, мегдан су подијелиле екипе из Српске и Хрватске. Само би то, наравно, било довољно да се силан свијет сјати под кров љепотице, да "Борик" постане тијесан, да све одјекује од поклича навијача, да трешти музика "Бањалучких трубача", да "вултуреси" постану истински шести играч нашег тима.

Доста дуго гости су доминирали паркетом, а наши момци, очигледно узбуђено и узнемирени, никако нису успијевали да се смире, да среде редове, да повежу "конце" игре и да запријете Загрепчанима! Бенстон је прво повео са 4:0, затим са 17:9... Све је наговјештавало – пораз! Трачак наде указао се послије "тројке" Саше Вујасиновића, а потом је шеф стручног штаба Драго Каралић у "ватру" гурнуо Бабића и Благојевића, вјерујући, ваљда, да они могу донијети – преокрет! У 15. минуту семафор је показивао злосрећних – 13:23!? Сви су, у дворани, умукнули, осим "вултуреса". Ти дивни голобради навијачи нису посустајали, нису жалили дланове, грла... Били су и остали уз своје љубимце. Није их обесхрабрило ни то што су домаћини за 15 минута постигли само – 13 кошева!? У историји клуба непознато!

Одједном – преокрет! "Борик" је букнуо и није се стишао све до краја: Благојевић је госте уздрмао "тројком", Бабић је лопту смјестио по жељи 6.500 посматрача. Иако је Вулета промашио два слободна бацања, једном покренута машинерија више није могла да се заустави. И није се зауставила. Та "машинерија" звала се – Борац Нектар. Када је у 16. минуту Бабић постигао "тројку" и изједначио на 25:25 (прво изједначење!?), судбина Загрепчана била је дефинитивно запечаћена. Слиједила су четири величанствена поготка Вулете, а у "Борику" се развио транспарент: "Бог чува Србе!"

До краја сусрета, на паркету је био само један састав, наш! Бенстон више није могао да дође до ријечи. Истина, од оних 37:29, створено је 37:36, али је то био само тренутни трептај Хрвата, који су "Борик" напустили – погнуте главе. Поражени! До ногу!

О утакмици у Сијени нема се шта много записати. Пораз се очекивао, али није, руку на срце, требало да испадне овако како је испало. Италијани су читаво вријеме доминирали, лако су стизали у близину рекета, још лакше пролазили кроз нашу одбрану и решетали кош Борац Нектара. Посебне чуваре имао је Шево, па је отуд његов ужасан учинак – четири поготка! Међутим, ни други, изузимајучи Зиројевића, нису пружили оно што је од њих стручни штаб тражио.

Тог дана Бенстон је, сасвим неочекивано, побиједио у Измиру, па се стање на табели групе "Ј" сасвим искомпликовало, добрим дијелом на – нашу штету.

Уочи посљедњег, шестог кола, недјељу дана се комбиновало, предвиђало, планирало... Нада да ће наш састав проћи даље, у други круг, постајала је све већа како су се да сусрета приближавала. Све рачунице су се сводиле на једно: Дукато мора да побиједи у Загребу (такво очекивање је било више него реално!), а Борац Нектар треба да савлада турског представника и циљ ће бити остварен.

Међутим, испало је онако како то нико у клубу, граду и Српској није претпостављао: Дукато је поражен у Загребу с два поена разлике и тог дана – све је одлучено! Тај дуел изазвао је многе сумње, али лукави Латини нису пружили ниједан конкретан доказ који би им "дошао главе". Све је, наоко, било – регуларно, али није за оне који су пратили тај одлучујући меч. Када су гости дошли до значајне предности, њихов тренер је с паркета повукао најјачу поставу, а у игру увео резервисте, па домаћину није било тешко да стигне и престигне преимућство Италијана. Дукато је дјеловао блиједо, незаинтересовано.

Утакмица у Загребу одиграна је 17, а у Бањој Луци 19. новембра. Значи, знало се да дуел Борац Нектар – Туборг ништа не одлучује, али су навијачи остали уз своје љубимце: било је бар 4.500 посматрача. Наш тим им се одужио – побједом! Борац Нектар је, у највећем дијелу окршаја, доминирао, стално био у вођству, а повремене осцилације у игри, поготово у самом финишу, Турци су користили да смање разлику, односно да на крају ублаже – неуспјех!

Борац Нектар се часно и витешки борио у групи "Ј" престижног Купа Радивоја Кораћа. На свом терену није знао за пораз, у гостима није знао за – побједу! Многи ово друго објашњавају недовољним међународним искуством. На крају се показало да је онај стартни пораз у Загребу био пресудан! Наш тим је, уз само мало више спортске среће, односно храбријим приступом игри, већим вјеровањем у своје могућности, у првом колу могао зграбити два бода, па послије тога никакве "латинске везе" не би могле да га угрозе.

Један период, европски, остао је иза Борац Нектара. Много тога се научило и то искуство се мора, кад-тад, искористити. Биће, вјерујемо, нових прилика... за доказивање и узлет.

ТАКМИЧАРСКА ГРУПА "Ј"

1. коло (Загреб, 7. октобар 1998.) БЕНСТОН – БОРАЦ НЕКТАР 58:56 (Шево 21, Вујасиновић 3, Кукић 15, Шућур, Радојичић, Бабић 4, Протић, Зиројевић 9, Вулета, Благојевић 4)

2. коло (Бања Лука, 13. октобар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – ДУКАТО 55:52 (Шево 10, Вујасиновић 6, Кукић 13, Шућур, Радојичић, Бабић 7, Протић, Зиројевић 10, Вулета 4, Благојевић 5)

3. коло (Измир, 22. октобар 1998.) ТУБОРГ – БОРАЦ НЕКТАР 85:75 (Шево 19, Вујасиновић 5, Кукић 8, Шућур, Радојичић, Бабић 7, Протић, Зиројевић 11, Вулета 20, Благојевић 5)

4. коло (Бања Лука, 4. новембар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – БЕНСТОН 77:60 (Шево 20, Вујасиновић 3, Кукић 23, Шућур, Радојичић, Бабић 13, Протић, Зиројевић 2, Вулета 8, Благојевић 8)

5. коло (Сијена, 11. новембар 1998.) ДУКАТО – БОРАЦ НЕКТАР 77:56 (Шево 4, Вујасиновић, Кукић 10, Шућур, Радојичић, Бабић 4, Зиројевић 20, Вулета 10, Благојевић 8)

6. коло (Бања Лука, 19. новембар 1998.) БОРАЦ НЕКТАР – ТУБОРГ 73:69 (Шево 19, Вујасиновић 3, Кукић 16, Шућур, Радојичић, Бабић 7, Протић, Зиројевић 9, Вулета 16, Благојевић 3)

(одломак из Годишњака Кошаркашког клуба Борац Нектар, аутор Лимун Папић, јун 1999.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 226 guests online