УТАКМИЦЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ (26): Симеуновић мајстор за једанаестерце

Борац је побједник Митропа купа. Успјех за клупску историју. Бањалучани су се тако нашли у друштву фудбалских великана јер су Средњоевропски (Митропа) куп, најстарије европско такмичење, које се игра од 1927. године, прије њих освајали Милан, Интер, Болоња, Аустрија, Ференцварош, Црвена звезда, Војводина, Челик...

Иако су их прије завршног турнира, на којем су учествовали Вашуташ (Мађарска), Адмира (Аустрија) и домаћа Фођа, сврставали у круг аутсајдера, изабраници тренера Зорана Смилеског све су изненадили и заслужено стигли до трофеја.

У полуфиналу Борац је, након што је утакмица са Фођом у регуларном току завршена 2:2, у фудбалском рулету – једанаестерцима био успјешнији (4:2) и изборио визу да се бори за велики сребрни пехар.

А у финалу – реприза! И овог пута су одлучивали ударци са 11 метара. Пошто у регуларних 90 минута није било побједника (1:1), а и послије два продужетка на семафору је остао идентичан резултат, приступило се извођењу једанаестераца.

Фудбалска драма одвијала се на бијелој тачки. Након прве серије све је било исто: Шашиваревић је био успјешан реализатор на једној, а Ничифоров на другој страни.

И Штављанин је био прецизан, надмудрио је Ерделија пославши га у једну, а лопту у другу страну. Иако је голман Симеуновић прозрео намјеру Ишчака и кренуо у праву страну, закачивши лопту руком, она је ипак завршила у његовој мрежи – 2:2.

У трећој серији били су успјешни и Филиповић и Нахочки, који су надмудрили голмане Борца и Вашуташа – 3:3. Билбија је био непогрешив са 11 метара и довео свој тим у вођство – 4:3.

Онда је дошао ред на бека Вашуташа Гараса. Намјестио је лопту на бијелу тачку, услиједио је оштар приземни ударац, голман Симеуновић је осјетио у коју ће страну шутирати, испружио се и руком одбио лопту у поље.

Још само један шут са 11 метара дијелио је Бањолучане од великог и неочекиваног фудбалског успјеха.

Одлука је била у ногама голмана Милана Симеуновића. Он је одређен да буде пети извођач једанаестерца. У првој утакмици са Фођом био је најистакнутији појединац, али и најзаслужнији за финалер је одбранио ударце Бајана и Баронија са бијеле тачке.

Голман Симеуновић се до сада истакао у једној улози – мајстора за пенале, а сада је неочекивано требало да да се искаже и у другој – реализатора. И у тој је био веома успјешан. Услиједио је његов залет, шут, преварио је свог ривала са гола Ерделија, лопта је завршила на правом мјесту. Гол за трофеј, гол за побједу у финалу. Борац је, мада то нико није очекивао, освојио Средњоевропски (Митропа) куп, свој први (и за сада једини) међународни трофеј.

А крај је био као почетак. Успјешан. Већ послије седам минута Борац је дошао у вођство. Одлични Матаја се пробио по лијевој страни и још боље центрирао. Робусни Филиповић пратио је акцију свог саиграча, сјајно реаговао, захватио лопту главом крај двојице противничких играча и смјестио је у мрежу.

Само неколико минута касније могао је Штављанин да повиси резултат, одлично је шутирао са неких петнаестак метара, голман Вашуташа се испружио, захватио је лопту руком и одбио је у корнер. На другој страни, гости су имали двије сјајне прилике. Прво је у 23. минуту Симеуновић био успјешнији од Молнара када је истрчао са свог гола и ушао у његов шут, да би десет минута касније Туболи одапео праву бомбу на неких двадесет метара, али голман Борца је и овог пута био несавладив.

У другом дијелу Мађари су били ти који су доминирали тереном, чешће су угрожавали гол Симеуновића. На Бањолучанима се осјећао умор, што због дугог пута, што због полуфиналног окршаја са Фођом. То су фудбалери Вашуташа знали да искористе и у 63. минуту су изједначили резултат. Опасни Ничифоров је надмудрио прво Билбију, потом и Симеуновића, па је на семафору стајало 1:1.

До краја утакмице Мађари су опсједали гол Симеуновића, имали су двије колосалне прилике у којима су се нашли Хусак и Кронер, оба пута је из тих дуела голман Борца изашао као побједник. Шансу утакмице имао је Ничифоров. Он се неочекивано нашао у сјајној прилици, одлично је шутирао, још боље је одбранио голман Симеуновић, који је само мало захватио лопту, она је уздрмала пречку и одбила се до Кронера, који ју је, са десет метара, упутио крај гола.

У два продужетка од по 15 минута ништа се није промијенило, остало је оних 1:1, па се приступило извођењу једанаестераца.

Бањолучани су имали свог истинског фудбалског јунака, голмана Симеуновића. Не само што је био најзапаженији актер у регуларном дијелу, него се истакао и као сјајни пеналџија јер је прво успио да заустави ударац Гараса, да би био прецизан у петој серији са 11 метара и свом тиму донио побједу и први међународни трофеј у клупској историји.

Било је неописиво славље Бањолучана, поготово када се велики пехар, који и данас краси просторије на Градском стадиону, нашао у рукама капитена Борца Малбашића. Ишао је од једног до другог играча, из руке у руку, сви су жељели да га дотакну, да дигну изнад главе. Наравно, нашао се и у рукама тренера Зорана Смилеског, предсједника Анђелка Граховца, директора Томе Марића, члана управе Живка Станића и Стојана Давидовића.

У суботу послије подне, 30. маја 1992. године, фудбалери Борца, у некомплетном саставу јер су у Италији остали Шашиваревић, Калтак, Сушић... "мртви" уморни, након 24 часа путовања, слетјели су на аеродром у Маховљанима. Тамо их је дочекало неколико новинара и чланова руководства, а на Градском стадиону шачица навијача, међу којима су били Рајко Касагић, предсједник Извршног одбора града Бање Луке, бивши директор Борца Милорад Славнић, боксерски "маг" Средоја Зекановић, кошаркашки радници Драгољуб Обрадовић, Бране Човичковић...

У неко друго доба, сасвим сигурно, бар десетак хиљада људи похитало би да честита побједницима из Фође, да са њима прославе тријумф у једном европском такмичењу.

Било је то, нажалост, ружно вријеме. Ратно. Оно, наравно, није за славље...

Остварен фудбалски сан

Голман Борца Милан Симеуновић био је јунак финалног сусрета. Одбранио је шут Гараса са бијеле тачке, а постигао је и одлучујући гол са 11 метара.

- Остварили смо велики успјех, у који, искрен да будем, нико није вјеровао. Није мала ствар освојити један европски трофеј. За сваког фудбалера је сан да у каријери пригрли један европски трофеј, наш се остварио у Фођиу. Неизмјерно сам срећан због тога, поготово што сам дао велики допринос одбранама пенала и у полуфиналном и у овом финалном дуелу – истакао је Симеуновић.

Велики успјех

Звонко Липовац у оба меча пружио је сјајну партију.

- Да није било умора, сигуран сам да бисмо обје утакмице добили у регуларном току, а не послије извођења једанаестераца. Овако је, ипак, много љепше и слађе. У пет дана одиграли смо три утакмице, све три завршили неријешено, али и све три добили након једанаестераца. Наравно, ова посљедња са Вашуташом је свакако најважнија јер нам је донијела европски трофеј, први у историји Борца. Ово је стварно велики успјех – истакао је Липовац.

Стојан Малбашић је одиграо посљедњу утакмицу у дресу Борца.

- Сад могу мирно у фудбалску пензију. Од фудбала се опраштам на најљепши начин, са европским трофејом. Нисам могао да замислим љепши фудбалски крај. Послије домаћег успјеха, када смо освојили Куп маршала Тита, ево уљепшао сам каријеру и Митропа купом. Можда сада нисмо свјесни какав смо успјех направили, али како године буду пролазиле, видјеће се његов значај – рекао је Малбашић.

Искусни Милорад Билбија каже:

- Иако ско имали проблема са путовањем, иако смо били уморни, ипак смо успјели да савладамо прво фаворизовану Фођу, а потом у финалу и Вашуташ. Били смо јачи од свега, мислим да смо заслужили овај трофеј, кад се зна какве смо све проблеме морали да савладамо. Чини се да ми је било лакше на терену него у путовању. Пресрећан сам, ово је стварно велики успјех.

Били смо најбољи

Зоран Смилески, тренер Борца:

- Веома сам срећан због овог успјеха. Није нам било лако јер се зна шта се дешава у нашој земљи. Имали смо право путешествије да бисмо дошли на овај финални турнир. А на њему смо доказали да смо најбољи. Није мала ствар побиједити Фођу на њеном терену, а онда у финалу и Вашуташ. Играчима припадају све честитке. Иако су били уморни, на терену су оставили срце, што им се на крају и исплатило. Драго ми је што је Борац освојио и један европски трофеј.

ВАШУТАШ – БОРАЦ 1:1 (0:1, 1:1) (пеналима 3:5)

стријелци (у регуларном току): Ничифоров у 63. минуту за Вашуташ, а Филиповић у 7. минуту за Борац, стријелци из пенала: Шашиваревић, Штављанин, Филиповић, Билбија и Симеуновић за Борац, а Ничифоров, Ишчак и Нахочки за Вашуташ, судија: Штендл (Аустрија), стадион: у Фођи, гледалаца: 2 000, жути картони: Гарас, Кронер (Вашуташ), Симеуновић, Калтак, Ђукић, Шашиваревић, Билбија (Борац).

ВАШУТАШ: Ердели, Гарас, Ишчак, Ничифоров, Кронер, Хусак, Молнар, Нахочки, Саваљев, Туболи (Боргуља), Грашов.

БОРАЦ: Симеуновић, Малбашић (Ковачевић), Матаја (Хабибовић), Билбија, Липовац, Ђукић, Калтак, Шашиваревић, Сушић (Шушић), Штављанин, Филиповић. Тренер: Зоран Смилески.

(одломак из књиге "Утакмице које се памте", аутори: Зоран Калинић и Жељко Тица, април 2014.)

Најава утакмица

  • Сљедећа утакмица
Banner

Колумна

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4

Ко је на порталу?!

We have 282 guests online