Најновији глобални извјештај о фриленсинг пословању недвосмислено указује да ова грана пословања и даље биљежи перманентан раст, како у самој потражњи тако и у просјечној цијени радног сата. Упркос страховима од глобалног економског успоравања, 46% испитаника глобалног истраживања је забиљежило пораст тражње за њиховим услугама.
Пето издање извјештаја финтецх компаније за дигитална плаћања Паyонеер обухватило је више од 2000 фриленсера из преко 122 земље, међу којима се налазе и земље Балкана. Када је ријеч о Србији, подаци се генерално подударају са остатком свијета, уз нека мања одступања.
Тако је ситуација са водећим техничким услугама које нуде фриленсери у региону – као што су веб и графички дизајн, програмирање, мултимедијална продукција и ИТ услуге – у великој мјери подударна са стањем у Србији, гдје је чак 41,2% испитаника навело веб и графички дизајн као примарно поље рада. Такође, позитивно је и то да је већи дио региона југоисточне Европе у претходном периоду забиљежио раст цијене сата (37% испитаника) у поређењу са дијелом региона који је забиљежио пад цијене сата (10% испитаника).
Са друге стране, иако су многи фриленсери прибјегли повећању цијене рада, још увијек постоји разлика у платама међу половима. Глобално истраживање је показало да жене фриленсери зарађују у просјеку 22 долара по сату, док мушкарци зарађују 24 долара по сату, што представља благо побољшање у односу на прошлу годину.
У Србији је просјечна цијена радног сата за мушкарце фриленсере 20,88 долара, што је приближно просјеку у осталим регионима, али зато жене и даље знатно заостају на овом пољу, па је њихова зарада по сату 18 долара, што је ниже и од жена фриленсера у осталим регионима (22 долара). Поред овога, жене имају и 8% мање шансе да повец́ају своју зараду, у односу на мушкарце чије зараде расту брже током времена од оних код женских фриленсера.
Као одговор на растуће трошкове живота, 55% испитаника широм свијета је узело додатни ангажман, а 32% је проширило базу клијената на нове земље. Истраживање показује да су испитаници у југоисточној Европи мање наклоњени раду као искључиво фриленсери или предузетници (61%), у поређењу са колегама у другим регионима (71%). Примјера ради, 59% испитаника у Србији је навело да искључиво ради као фриленсер или има свој бизнис, док 41% ради и у компанији. Ситуација у сусједним земљама је нешто другачија, па тако у Сјеверној Македонији 33% испитаника ради искључиво као фриленсер, а у БиХ 40%. Гледајући само Србију, 76,5% испитаника је навело да је задржало исти ниво цијена, док је 80% испитаника у Босни и Херцеговини навело да је повећало своје цијене. Занимљив је и податак да је 47% испитаника у југоисточној Европи млађе од 35 година, што је мањи проценат него у свим другим регионима.
Иако је потражња за фриленсерима све већа, значајан дио фриленсера, чак 65% испитаника у југоисточној Европи, ради 30 или мање сати недељно, док у Србији 29% испитаника ради више од 30 сати недељно, што је јасан показатељ да су фриленсери веома задовољни равнотежом између пословног и приватног живота и да успијевају да зараде довољно новца без обзира што раде мање од запослених.
Када је ријеч о главним изворима за проналажење новог посла, велика вец́ина испитаника ослања се на онлајн тржишта као водец́и извор за проналажење ангажмана.
Ипак, анкета је показала да само 8% испитаника у југоисточној Европи наводи да су главни извор новог посла друштвене мреже, а разлог за то је и знатно мања вјероватноћа да ц́е добити нови посао преко платформи друштвених медија од фриленсера у другим дијеловима свијета, због чега више користе усмене препоруке од вец́ине фриленсера у другим регионима. Примарна друштвена мрежа коју користе фриленсери у Југоисточној Европи јесте Линкедин – 33%, затим Инстаграм – 24%, док је Фацебоок на трећем мјесту са 15%.
Послије свега, јасно је да фриленсери остају веома атрактивна опција за компаније, нудећи јединствен ниво флексибилности у управљању финансијским притисцима из окружења. Њихово присуство наставља у великој мјери да игра кључну улогу у одржавању бизниса и глобалне економије током ових изазовних времена, и то на обострано задовољство, јер је чак 78% испитаника из југоисточне Европе навело да је веома задовољно својим фриленс начином живота.
Цијели извјештај компаније Паyонеер можете преузети овдје:
https://discover.payoneer.com/businesses/freelancer-insights-report-rs
