Док ће фудбалски клуб Борац у сљедећој сезони да игра Премијер лигу Босне и Херцеговине, фудбалски клуб Крупа ће у супротном смјеру. Након неколико сезона у којима су ишли само напријед и правили све боље резултате, те напредовали ранг по ранг, сада су испали из елитног друштва.
Клуб из Крупе на Врбасу, бањалучке мјесне заједнице, незванично, због изразито лоше финансијске ситуације размишљао je чак и о повратку у четврту лигу Републике Српске и да опет крене из почетка са стварањем екипе.
Потпредсједник клуба Драгомир Илић за наш сајт ипак потврђује да ће Крупа наредне сезоне играти Прву лигу Републике Српске али исто тако напомиње да је пословање без губитака постало немогуће.
Крупи “главу изнад воде” за сада држи новац зарађен од неколико, за БиХ прилике великих продаја играча. Међутим ни то није довољно да клуб нормално функционише и да несметано ради јер су и сами трошкови такмичења велики. И управо је ту екипа након продаје кључних играча изгубила квалитет који ју је на крају и коштао испадања из Премијер лиге БиХ.
Крупа је у посљедњих неколико година имала неколико уносних продаја. Оно што је такође веома битно да је клуб транспарентно објавио све податке о овим одласцима.
Највећи трансфер клуб је направио када је у том тренутку најбољи стријелац Премијер лиге Босне и Херцеговине Елвир Кољић отишао у Румунију. Поменути нападач је већ једном одлазио у Пољску али се након повреде вратио у кањон Врбаса гдје је опет заиграо у одличној форми и зарадио инострани ангажман. Крупа је на име обештећења добила 450 000 евра од румунске Крајове.
Прије њега сјајан посао је направљен и са дефанзивцем Александром Вукотићем који је потписао за белгијски Васланд Беверен за 345 000 евра уз додатне проценте, док је лијеви бек Ирфан Јашаревић отишао у шведски Далкурд за 100 000 евра. Сада ће екипа чекати новац од продаје Слободана Милановића Сарајеву.
– За нормално функционисање клуба потребно је било у Премијер лиги Босне и Херцеговине између милион и 1 200 000 марака. Ту су урачунате све клупске селекције и трошкови. Настојали смо то да покријемо али у овом тренутку то није могуће. Функционисање клуба је заиста било тешко, али можемо да се похвалимо редовним плаћањем пореза. На то смо само у протеклим годинама дали око 180 000 марака. Такође оно чиме се овај клуб поноси је да није остајао дужан играчима и да су они плаћени за своје напоре. Највећи спонзор је било предузеће Еко Еуро тим које је и највише трпило због улагања у фудбалски клуб – истакао је потпредсједник Драгомир Илић.
У Фудбалском клубу Крупа тврде да годишње на име пореза плаћају око 180 000 марака а да су у 2018. години од града Бањалука добили око 108 000 марака.
Званични подаци из Градске управе Бањалука кажу да је Крупа у 2017. години од града добила 108 000 марака а у 2018. години 113 237 марака. Планом за ову годину предвиђено је 113 387 марака.
Истовремено, према званичним подацима, Фудбалски клуб Крупа је од Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске на основу новца од игара на срећу добио 10 000 марака 2017. године и 4 000 марака 2018. године што се поклапа са подацима које су нам доставили у овом фудбалском клубу.
У фудбалском клубу Крупа напомињу и да су им за даље несметано функционисање хитно потребна средства у износу од 350 000 марака за замјену терена са вјештачком травом. Актуелном терену истекао је десетогодишњи рок трајања.
Наиме стадион у Крупи је изграђен током Свјетског првенства у рафтингу које је 2009. године одржано у Бањалуци. Тада су за ово такмичење потрошена велика средства, а један од кључних пројеката је био управо и стадион у Крупи.
– Након десет година вријеме је за замјену вјештачке подлоге и нама је Фудбалски савез Босне и Херцеговине у првом поступку због тога и на крају прошле сезоне одбио лиценцу за такмичење у Премијер лиги. Имамо ми ту још проблема око терена јер је најновији захтјева да се за елитни ранг поставе рефлектори. То је за овај клуб тренутно немогуће јер они пуно коштају а адекватне помоћи надлежних институција нема. Због тога ћемо настојати да подмладимо екипу у наредном периоду и да играмо Прву лигу Републике Српске гдје су критеријуми ипак нижи – додао је Илић.
(прича је урађена у склопу пројекта Центра за промоцију цивилног друштва, IMEP компонента New Voice)