Рукометаши у црвено-плавим дресовима постали су прваци БиХ послије несвакидашње драме!
За славље им је био довољан бод против Грачанице у првом од посљедња три дуела у сезони. Нису успјели да га освоје (24:26), а онда је ”посао за њих одрадила” Искра, која је пред домаћом публиком стигла до тријумфа над Слободом, Борчевим јединим конкурентом за титулу (24:23).
– Без обзира на титулу, на ову екипу човјек не може да не буде поносан. Без обзира на данашњи пораз и нешто лошијих пар утакмица у завршном дијелу сезоне, морам бити поносан на момке. Ова екипа је пројектована да у најбољем случају буде у средини табеле, а ни највећи оптимисти нису се надали оваквом исходу. Чак су неки рукометни ”зналци” из Бањалуке, кад смо изгубили од добојске Слоге у Купу Републике Српске, говорили како ћемо испасти из лиге. Морам бити искрен и рећи да ни ја нисам очекивао овакав расплет сезоне. Имали смо много проблема. Повриједио нам се наш најсвестранији играч, репрезентативац БиХ Марко Лукић, који нам је био огроман адут у првом дијелу сезоне. Онда се повриједио и Амар Грачић, то су средњи и десни бек, због чега је и услиједио овај пад. Због недостатка ротације, а с обзиром да смо млади, као и ментална баријера, иако смо много радили на томе ове сезоне, узрок су нешто слабијих издања – рекао је тренер Борца Мирко Микић новинарима након утакмице, још једном истакавши понос.
– Кад се подвуче црта, поносан сам. Титула је сатисфакција за огроман рад, али више сам поносан на начин до којег су они стигли до овог момента. Како су тренирали, како су се понашали, а добро знам колико смо дали сваку честицу себе. Видјели сте у овој утакмици, не могу замјерити никоме и рећи да није дао максимум. Била ми је част ове сезоне радити са оваквом групом момака и надам се да ћемо наставити у овом смјеру. Али, поприлично сам сигуран да се оваква атмосфера, оваква свлачионица, овакав ростер, оваква радна етика и другарство тешко може поновити. На почетку сезоне је просјек година био 19,3. Ова екипа мора још много да учи да би направила нешто озбиљно. Циљ ове екипе је да се створи пет-шест репрезентативаца, који ће играти Лигу шампиона, освајати европска такмичења и ако Бог да представљати БиХ у наредних десет година. То је огроман притисак. Титула је олакшање, што се види и на мени. Наметнуо се притисак, да их едукујемо и направимо играче за које ће знати Европа – закључио је Микић.
(борац-спорт)