Удружење “Црвено-плави“ захтијева неопозиве оставке управе и Скупштине РК Борац!

ФОТО: www.borac-sport.com

Рукометни клуб Борац пролази кроз изузетно турбулентан период.

Током јучерашњег дана, заједничким саопштењем су се огласили играчи и тренери, указавши на, како кажу, тешку финансијску ситуацију у клубу и проблеме са којима се сусрећу у раду.

Дан касније, саопштење је послало и Удружење симпатизера Борца „Црвено-плави“, чији су чланови активно и на волонтерској бази укључени у рад маркетинг службе клуба.

Суочавају се, како кажу, са бројним опструкцијама клупског руководства и мору погрешних потеза.

Саопштење које је достављено медијима преносимо у потпуности.

„Удружење симпатизера ‘Црвено-плави’ тражи одговорност управе и органа клуба за угрожавање РК Борац m:tel и изразито некоректан однос према играчима, спонзорима и навијачима. Играчи нису сами, а организациони сегмент клуба је тренутно можда чак и гори од спортског. У наставку ћемо изнијети преглед ситуације.

Удружење симпатизера ‘Црвено-плави’ се у мају 2025. укључило у рад Рукометног клуба Борац m:tel и волонтерски је преузело вођење маркетинга клуба и организацију утакмица. Након промјене управе са којом је договор о улози удружења направљен, настављен је рад и са новим Управним одбором, вођен само једним интересом: Борцем.

Приликом договора са старом управом, наш тим сачињен од економиста, правника, психолога, новинара, дизајнера и свих других професија потребних за вођење маркетинга једног спортског великана какав је РК Борац, добио је одријешене руке. Тим састављен од људи којима је Борац изнад свега! Наши захтјеви према УО су били сљедећи: транспарентност и немијешање у наш сегмент рада, у којем смо стручни. Обећано је и испуњено, на обострано задовољство.

Са истим захтјевима смо иступили пред нову управу и договорен је наставак сарадње. Модернизовали смо и активирали друштвене мреже клуба, професионализовали визуелни идентитет, спорвели кампању и израдили сезонске улазнице са нашим чувеним ‘Брком’ као њиховим заштитним лицем, дизајнирали и израдили нове клупске дресове, при чему смо посебно поносни на ретро дрес – омаж 50. годишњици европске титуле. Кроз акцију ‘Ваша подршка нас вози’ смо обезбиједили спонзорска средства за 8 од 13 гостовања, при чему смо и сами као удружење финансирали гостовање у Живиницама, док су Лешинари из дијаспоре финансирали још једно гостовање. Превоз је авансно плаћен за Тузлу, Добој и др. како бисмо вратили пољуљано повјерење спонзора и превозника. Вратили смо у медије позитивне вијести о најуспјешнијем спортском бренду Републике Српске, који се не тако давно налазио у блату. У свему овоме, имали смо пуну подршку и координацију и са нашом навијачком групом, Лешинарима.

Ипак, упркос нашем волонтерском раду, ентузијазму и залагању, нисмо наишли на разумијевање нове управе РК Борац m:tel предвођене предсједником УО Владимиром Куваљом. Од самих почетака сарадње, наишли смо на потпуно непродуктивно мијешање у наш рад, саботирање и ‘сакаћење’ наших идеја, те потезе који би могли угрозити репутацију овог клуба: бањалучког, урбаног, европског шампиона, али и најбитније – поноса спорта Републике Српске.

У мору погрешних намјера и потеза, скрећемо пажњу на сљедеће ствари:

– Израда лажних сезонских улазница.

Клуб има двије врсте званичних сезонских: обичну и премиум. На утакмици против Извиђача су се појавиле ‘нове’ сезонске које су подијељене личним контактима предсједника управе, на којима на полеђини пише АFS и имају потпис Владимира Куваље, предсједника клуба и директора поменуте организације.

– Промоција сопствених организација, компанија и покрета преко леђа клуба.

Зашто се без уговорног, спонзорског односа, на промотивним материјалима (оним иза којих не стојимо ми као маркетинг секција) налазе ознаке и називи AFS, Reynolds и ICTB? Лако је утврдити ко стоји иза поменутих организација, те да исте нису ‘швицарске фирме’ како се покушава објаснити од стране оног чије су. Зашто се нарушава комерцијална вриједност клуба тиме што крај генералног спонзора стоји лого наводних ‘швицарских’ фирми које не постоје ни у једном регистру, а на њима се активно промовише предсједник УО Владимир Куваља?

– Измјештање клуба у Техничку (Металску) школу.

Сви састанци и активности у вези са РК Борац пребачени су у канцеларију предсједника УО Куваље у Техничкој школи, гдје је на посао долазио и секретар клуба. Клуб из Господске не смије да иде нигдје и никада неће бити клуб из ‘Металске’.

– Недомаћинско пословање.

У клуб који се већ годинама налази у незавидном финансијком стању именован је спортски директор, иако нема економског, а ни спортског оправдања за истог. Екипа је формирана љетос, нису доведена нова појачања, омладинска школа се осула (видљиво по броју дјечака и тренера), а клуб је добио додатни, непотребни трошак само за годишњу плату спортског директора.

– Повратак старих клупских функционера.

Нова управа није именовала новог директора, већ је у функционисању клуба значајну улогу преузео директор у оставци Владимир Бранковић, а нарочито у омладинским категоријама. Рукометна јавност врло добро познаје ‘рад’ истог и резултате који су иза тог рада остали. За два мјесеца, могла се итекако извршити смјена и упис новог овлаштеног лица, да је за то било воље од стране ‘нове’ управе.

– Некоректни односи према спонзорима.

Институт уговора је основа правне државе и тржишне економије. Колико год данас били незадовољни неким спонзорским уговорима, спонзорима који клубу дају свој новац дугујемо захвалност за подршку у најтежим тренуцима. Ипак, за одређене спонзоре нам је константно сугерисано како их треба ‘скрајнути’ и игнорисати. Додатно, клуб се о спонзоре (Бема и Максбет) огријешио када је без нашег знања израдио промо материјале и ознаке у којим је користио погрешне логотипе, на шта су спонзори изразито негативно реаговали.

– Однос према граду Бањалуци.

Више пута нам је наређивано да мање спомињемо град и да не приказујемо грб града на клупским гласилима. Питамо да ли је ово град у којем Борац живи већ 75 година? Да ли овај град припада само једној политичкој опцији, па ако смо против, град није наш? Откада то Борац и Бањалука нису једна прича, како каже наслов чувеног документарног филма?

– Нетранспарентно пословање и ненамјенско трошење.

Члановима удружења ангажованим у маркетингу нису достављени, нити барем представљени, спонзорски уговори са спонзорима ‘Купрешак’ и ‘Стоматологија Стајчић’, већ само наређено да се ознаке истих нађу на клупским платформама за комуникацију. На другој сједници УО представљени су трошкови сезоне који су значајно надувани, посебно у сегменту организације утакмица. Додатно, клуб је изложен непотребним трошковима кроз набавке на рачун клуба, као и изокинетику која је урађена у компанији чији је власник предсједник клуба (иако смо информисани да је ова дијагностика урађена у погрешно вријеме и по превисокој цијени). За ово постоје и докази у виду фактура.

– Покушај цензуре.

Од стране предсједника УО нам је наређено да одређене изјаве играча цензуришемо и скратимо, што смо одбили, након чега је наређено да све објаве морамо слати истом на одобрење. Питамо да ли је ово посао предсједника УО Борац, или доношење преко потребног новца у клуб који играчима касни са исплатама више плата? Недуго након тога, нашим волонтерима је забрањено да се даље баве друштвеним мрежама клуба. Питамо се да ли је то отварање простора за улазак неке подобне маркетиншке агенције, која би клубу фактурисала ове услуге?

– Генерално угрожавање визуелног идентитета клуба.

Упркос постојању модерне и агилне маркетинг секције, многи материјали који су се користили на званичном вибер каналу, који не контролишемо, потпуно одударају од онога што су традиција и идентитет Борца. Овај клуб није настао на алатима вјештачке интелигенције, његови црвено-плави коријени су много дубљи.

– Рад на штету маркетинг сектора.

Маркетинг сектор ради искључиво волонтерски, иако им је предсједник клуба нудио провизије и новац за рад. Једини додир маркетинг сектора са новцем била је израда ограниченог броја дресова и сезонских улазница, од чега се сав новац даље реинвестира у развој маркетинга РК Борац. Ипак, наше залагање и уложени труд и вријеме предсједник управе је заобишао, те мимо нашег знања од добављача GBT наручио навијачке дресове, за које смо ми задужени, не желећи да плати продајну цијену за исте, ону коју су платили сви други навијачи који су уредно наручили и добили дресове, којима су одушевљени. Да ли је ту иста намјера као са тим што управа није хтјела да плати комерцијалну цијену сезонских улазница, за разлику од волонтера који уредно плате улаз, већ је израдила своје које дијели?

– Спортски сегмент.

Играчима је од августа, када је дошла нова управа, исплаћено само око 40% једне плате. Предсједник управе ја предлагао да Борац иступи из Премијер лиге у нижи ранг, у којем овај клуб НИКАДА није играо. Предложено је једнострано раскидање и редуковање уговора, на које играчи срећом нису пристали, као што нису пристали ни на условљавање да потпишу изјаву о томе да су спремни и да се неће повриједити, нешто што би могли потписати ако су видовидит, а не ако су рукометаши. Дарку Пејовићу је речено да има слободне папире и да може да иде гдје хоће, иако у том тренутку на позицији пивота нападача немамо ниједног играча. Ипак, о овом сегменту су довољно рекли сами играчи и стручни штаб, који имају нашу пуну подршку, јер се лавовски боре за црвено-плави грб на грудима.

Закључно, док год Рукометни клуб Борац m:tel не постане приватна компанија, ми као навијачи ћемо тражити поштовање његовог имена и историје, те чување угледа великана из Господске. А ни тада нећемо одступити. Наш рад је потпуно волонтерски, те смо одбили ‘провизије’ и накнаде које нам је предсједник УО више пута нудио. Једино што желимо је транспарентан, стручан и искрен рад за бољи и јачи Борац. А то је нешто што тренутна управа не жели или не може да понуди.

Због тога, навијачи непозиву писмену оставку Управног одбора, те свих чланова скупштине који су гласањем или недоласком допринијели тренутној ситуацији у клубу и хитну скупштину клуба, најкасније 17. новембра. Нећемо дозволити да РК Борац у годину у којој слави 50. годишњицу освајања титуле европског шампиона уђе бачен на кољена, организационо и репутацијски. Све своје професионалне и људске капацитете стављамо на располагање, те позивамо институције Републике Српске и Бањалуке, рукометну јавност и црвено-плаве привреднике на хитан дијалог, како бисмо најкасније до краја новембра успоставили нову скупштину и управни одбор клуба који ће радити у интересу Борца и бити достојан истог. РК Борац, спортски симбол Републике Српске, у 2026. мора ући стабилно и господски.

Удружење симпатизера бањалучког борца ‘Црвено-плави'“.

(борац-спорт)