Руководство Фудбалског клуба Борац, односно онај дио који је од њега преостао након оставки појединих чланова послије пораза од Жељезничара, објавио је, крајње непрофесионално, у току такмичарске сезоне, коло прије одласка на зимску паузу, трансфер-листу, односно списак играча на које се неће рачунати у прољећном дијелу сезоне.
Тако су се на списку нашла имена Бојана Пузигаће, Ивана Делића, Милоша Ђорђевића, Борисава Ерића и капитена Бориса Распудића, чије је појављивање на споменутом клупском документу подигло највише прашине и изазвало огорчење армије навијача клуба.
Покушали су челни људи да се оправдају наводећи да “Распудићу 31. децембра истиче уговор и исти неће бити продужен”, али је свима који иоле прате дешавања у Борцу јасно да наведено представља “причу за малу дјецу”.
Наиме, чињенично је стање да у Борцу касне плате по неколико мјесеци, играчи су недавно једнодневним штрајком покушали да подсјете управу да постоје, на шта је предсједник клуба Бранко Ковачевић изустио опаску да се “у Борцу не игра због новца, него просперитета”.
“Дрски” Распудић је у изјави за поједине медије навео да је фудбалерима Борца играње за клуб ПОСАО а не ХОБИ, те да за тај посао играчи треба да буду плаћени. Ни у чему није погријешио, већ господски, баш онако како се током каријере и понашао на зеленом терену, одговорио на трагикомичну констатацију првог човјека клуба. За своју искреност Распудић је кажњен одстрањивањем из екипе а неће му чак бити ни допуштено да се достојно опрости од Лешинара, чији је и сам члан.
– Начин на који је све урађено не само према мени, већ и према осталим момцима, јако је ружан. Требало је да се сачека крај полусезоне, па да се онда изађе у јавност са списком. Овако је баш ружно… Што се мене тиче, дуго година сам у Борцу био капитен и нисам заслужио да ми се ово деси, али поучен искуством Дарка Малетића и Вулета Тривуновића, нисам могао ни да очекујем нешто друго. Директора Лукендића сам пет пута питао да ли могу да тренирам одвојено од екипе и да се у посљедњем колу опростим од публике, али ми је саопштио да за тим нема потребе и да више нисам ни у каквој обавези. Хтио сам да се опростим од навијача, да ја њима аплаудирам, али ми је речено да то није могуће. Послије утакмице са Жељезничаром, разговарао сам са потпредсједником Вицом Зељковићем око наставка сарадње, речено ми је да размислим о продужењу уговора, али сам након тога отјеран. Физички још могу да играм, вјероватно више не за Борац, али имам још амбиције и воље за такмичењем – рекао је Распудић у изјави за поједине бањалучке медије.
А Борис Распудић није само капитен Борца, већ човјек од којег може много да се научи. За информацију свима онима који учествоваше у састављању овог списка, Распудић је легенда клуба и са 159 наступа за Борац у Премијер лиги на другом мјесту, одмах иза Драшка Жарића (160), са којим је имао ту част да подигне шампионски пехар 2011. године. Када бисмо рачунали и утакмице у Првој лиги и Купу РС, те Купу БиХ, “побјегла” би та бројка и преко 250…
Распудић је стријелац гола за Борац у Приједору против Рудара у посљедњим минутима утакмице у мају 2011. године, када је, за вашу информацију, погурао ка титули клуб који тренутно водите. Распудић је стријелац историјског гола за Борац у квалификацијама за Лигу шампиона у Хаифи против Макабија када је сваког навијача Борца натјерао да машта о доласку најјачих европских екипа у Бањалуку, уколико садашње руководство клуба није гледало наведену утакмицу.
Распудић је икона навијачке групе Лешинари, момак који је увијек у навијачком копу када има три жута картона и нема право наступа, момак који је само два дана након краја сезоне у далеком Сингапуру, у децембру 2015. године, директно из авиона сјео у аутобус који је Лешинаре превозио у Добој код Какња на утакмицу против Младости. Распудић је “бањалучки Франческо Тоти”, који учи не само своје дијете да воли Борац, већ свако бањалучко дијете које на игралишту испред зграде, школе… “пика” лопту и сања о наступу пред пуним спортским здањем у Платоновој 6.
Такав се човјек, господо драга, не кажњава због искрености или добија отказ због ваше сујете, по њему је требало да назовете једну од трибина Градског стадиона, по могућности ону навијачку!
(борац-спорт, фото: борац-спорт)