Прије тачно 29 година, тадашња генерација Рукометног клуба Борац освојила је други европски трофеј у клупској историји – Куп IHF!
На клупи је био Велимир Петковић, тада перспективни тренер, који ће касније име градити у Њемачкој, а капитен је био голман Златан Арнаутовић, који је још прије почетка сезоне одлучио да ће патике о клин окачити уколико у 35. години освоји евро-трофеј са Борцем. И јесте!
Осим њега, екипу су још чинили Мехмедалија Мулабдић, Мустафа Торло, Драшко Пртина, Сењанин Маглајлија, Александар Кнежевић, Давор Перић, Јани Чоп, Самир Незиревић, Андреј Голић, Драган Марковић и Горан Ступар.
У осмини финала, играној крајем октобра и почетком новембра, Борац је одмјерио снаге са белгијским Херсталом.
У првој утакмици, на гостујућем терену, ремизирао је резултатом 20:20, док су у реваншу у Борику “показали ко је газда” и тријумфовали резултатом 26:18, заказавши двомеч са Емпором, у фебруару 1991. године.
Први меч у Роштоку завршен је резултатом 18:22, а Борац је тријумфовао и у реваншу у Борику резултатом 17:14.
У полуфиналу, у априлу, црвено-плави су одмјерили снаге са рукометним великаном, екипом ТУСЕМ из Есена, која је у првом мечу дошла до +7 (24:17).
Дјеловало је тад да су Борчеве наде за пласман у посљедњу фазу покопане, али…
У реваншу је Борчев тим је њемачког великана свео на само 12 голова, а постигао 19, што је, због већег броја голова у гостима, било довољно за борбу за трофеј и окршај са још једним великаном европског рукомета, екипом ЦСКА из Москве.
Московљане је тада предводио касније најбољи рукометаш свијета Талант Дујшебаев, али се црвено-плави нису препали ни њега, ни моћних Руса.
У Бањалуци су им одржали рукометни час побиједивши резултатом 20:15 5. маја 1991. године, док су у реваншу, на данашњи дан прије 29 година, доживјели пораз који не боли (24:23).
(борац-спорт, фото: архива)