Јово Лукић одиграо 100 утакмица у црвено-плавом дресу: ”Борац и Бањалука су постали дио мене, моја друга породица и друга кућа!”

У дуелу са Посушјем (1:0), нападач Борца Јово Лукић је на терен крочио у 59. минуту.

И тај тренутак памтиће дуго, с обзиром на то да је у том тренутку укњижио 100. наступ у црвено-плавом дресу!

Стигао је Лукић у Борац у љето 2020. године, након што је претходно бранио боје Крупе, а шестим овосезонским наступом (три у Премијер лиги БиХ, два у квалификацијама за Лигу конференција и један у Купу Репулике Српске), ушао је у бројно друштво играча који су кроз клупску историју укњижили троцифрен број мечева.

– Није мала ствар одиграти стотину утакмица за Борац. Када сам дошао на Градски стадион и када сам потписао за Борац за мене је то било остварење сна. Ево, три године касније иза мене је стотину утакмица и небројено још тренутака које ћу памтити док сам жив. Борац и Бањалука су постали дио мене, моја друга породица и друга кућа. Дугујем захвалност свим својим саиграчима, тренерима, свим људима у клубу и навијачима. Наравно, и својој породици. Сви они су, свако на свој начин, заслужни за овај јубилеј. Надам се да сам, бар донекле, оправдао повјерење и част да носим Борчев дрес за који се трудим да увијек дам све од себе – рекао је Лукић за сајт Борца.

Сениорску каријеру почео је у добојској Слоги, одакле је стигао у кањон Врбаса, а потом задужио опрему Борца.

– Ишао сам степеницу по степеницу, онако како би, по мом мишљењу, требало да иде развојни пут једног фудбалера. У Слоги сам, као млад играч, скренуо пажњу на себе, да би потом у Крупи још више унаприједио своју игру. Доласком у Борац стекао сам пуну афирмацију, али и прилику да се борим за све трофеје у овдашњем фудбалу, те да дам свој допринос томе. Тек улазим у најбоље играчке године и вјерујем да, уз напоран рад, тек долази оно најбоље. Знам да је све на мени. Научио сам кроз досадашњу каријеру да се само радом може стићи до циља – истиче Лукић.

До сада је у црвено-плавом дресу постигао 35 голова у свим такмичењима, а његову досадашњу каријеру у нашем клубу обиљежило је освајање титуле 2021. године, друге у историји клуба.

– Направили смо велики успјех и након десет година вратили смо шампионску титулу у Бањалуку. Сјајна екипа и скуп врхунских играча на једном мјесту. Били смо екипа у правом смислу те ријечи. Са већином саиграча из те генерације сам остао пријатељ, чујемо се и дан данас, тако да ту сезону добро памтим иако сам имао пех са повредом. Надам се да ћемо поновити тај успјех, и да ћемо наше навијаче и Бањалуку поново обрадовати – оптимиста је Лукић.

У првом дијелу те сезоне Лукић је бриљирао, постигавши осам голова, уз четири асистенција, на 17 мечева. А онда је стигла та неугодна повреда рамена, на припремама у Анталији.

– То ми је био најтежи период у каријери. Горио сам од жеље да помогнем екипи у борби за титулу, а морао сам да будем ван терена. Није ми било нимало лако, али сам био пресрећан када смо стигли до трофеја. Опоравак је био дуг, али сам успио да прегрмим тај период уз подршку породице, људи у клубу, те саиграча који су били уз мене. Када сам се вратио на терен био сам као ”мало дијете” жељан фудбала и игре. Срећом, то је одавно иза мене и не желим да се враћам на то. Увијек гледам да из свега извучем поуке и да будем бољи за дане који долазе – категоричан је Лукић.

Фудбалски ген наслиједио је од оца Митра, а породица му је била, остала и биће највећа подршка. На свакој утакмици црвено-плавих, на трибинама су супруга Зорана и двогодишњи син Урош.

– Они су моја највећа подршка и снага. Увијек су ту, и када иде, и када не иде. Све је лакше уз њих. Урош је практично проходао на Градском стадиону. Од првих дана га доводимо на утакмице и стално је на трибини са супругом. Нема ријечи којима могу да опишем ту љубав. Они су мој мотив и покретач у свему што радим – наставља Лукић.

На крају разговора за клупски сајт, Лукић јасно и гласно истиче клупске амбиције, које стају у једну ријеч – трофеји!

– Пристигли су нови играчи и требало нам је времена да се уиграмо. Растемо из утакмице у утакмицу и вјерујем да ћемо бити све бољи из утакмице у утакмицу. Сезона је дуга. Биће успона, али и падова у форми, то је неминовно. Ипак, ми морамо да вјерујемо и да идемо ка остварењу циља. Не кријемо да желимо трофеје. Терен ће бити једино мјерило и морамо да се на, свакој утакмици, ”бацамо на главу”. Ја сам оптимиста. Екипа има квалитет и вјерујем у успјех – закључује Лукић.

(борац-спорт, фото: борац-спорт)