Неколико часова након што је Фудбалски клуб Борац саопштио да је споразумно раскинуо уговор са капитеном Стојаном Врањешом, огласио се и сам Врањеш.
Учинио је то посредством друштвене мреже Инстаграм, а објаву преносимо у цјелости.
– У животу сам научен да будем борац, да се борим за своје снове. Највећи од свих био је да са својим Борцем освојим шампионску титулу, да Бањалука слави. Није било лако. Кренули смо из блата и стигли до злата.
Били смо храбри и одважни, чопор вукова који је гризао све редом. Сан је постао јава. Бањалуци смо вратили шампионску славу. Дочекали смо Лигу Европе, а онда и Лигу шампиона.
На тренутак смо постали хероји овог града. То нема цијену!
Три године сам са поносом носио капитенску траку која је била велика част и одговорност према Клубу и Граду. Хвала мојим саиграчима за сваку кап зноја, за сваки заједнички секунд проведен на терену, за све побједе, за болне поразе који су нас јачали. Хвала свим запосленима у клубу који су се трудили да нам у сваком тренутку буду на услузи.
Хвала портирима, чистачицама, економу, медицинском тиму и свим тренерима са којима сам добро сарађивао Дарку Војводићу, Браниславу Крунићу, Влади Јагодићу и посебно Марку Максимовићу.
ФК Борац је моја друга кућа и увијек ће бити.
Вратио сам се да овдје останем, да у црвено плавом дресу, једног дана, ставим тачку на своју играчку каријеру. Нисам планирао да напустим Градски стадион. Знају то добро они који ме добро познају. Требало је зрно поштовања.
Надам се да је одлука о споразумном раскиду сарадње, у овом тренутку, најбоља за клуб.
Хвала мојој Бањалуци. Хвала свим добрим људима овог града и навијачима са свих трибина Градског стадиона. Хвала вам за сваки аплауз, а хвала вам и за звиждуке који су нас мотивисали да покажемо да смо борци. Јер, Борац је изнад свих нас. Сви смо ми пролазни. Борац је светиња нашег града.
Са Стојаном и без њега.
За мене, понављам, ФК Борац, увијек ће бити моја друга кућа. Ово није збогом, ово је само довиђења!!!
(борац-спорт, фото: борац-спорт)