30 година од краја каријере аса са Врбаса

На данашњи дан, прије три деценије, од активног играња фудбала опростио се ас са Врбаса, легендарни фудбалер бањалучког Борца Абид Ковачевић. Било је то у пријатељској утакмици коју су изабраници тадашњег тренера нашег тима Хусније Фазлића играли са загребачким Динамом, која је, споменимо и то иако је мање важно, завршена резултатом 4:3 у корист Борца.

Ковачевић је рођен 1. фебруара 1952. године, а најдражи црвено-плави дрес носио је до 1980. године. Са Борцем је 1974. године стигао до финала Купа Југославије и историјског наступа на европској сцени 1975. године, а пажњу спортске јавности тадашње Југославије на себе је скренуо 14. августа 1974. године. Тог дана Борац је као друголигаш из даљег такмичења у Купу елиминисао деветоструког освајача тог такмичења Црвену звезду, а тада 22-годишњи Ковачевић је Београђанима на Маракани “спаковао” двије лопте у мрежу.

Дуго је Ковачевић одбијао да напусти Бањалуку и каријеру настави ван града на Врбасу, али се ипак као 28-годишњак Ковачевић отиснуо пут Загреба, гдје је провео једну сезону. Под командом Мирослава-Ћире Блажевића и уз мајсторије Ковачевића на зеленом терену, стигли су Загрепчани од 15. до 5. мјеста на табели, те им је за само један бод измакао пласман у Куп UEFA.

Услиједио је затим трогодишњи боравак у Етникосу, након чега се вратио кући, у Борац и Бањалуку, и поново задужио црвено-плаву опрему, све до јесени 1987. године, када је окачио копачке о клин.

Када је те септембарске вечери судија Златко Кликић накратко прекинуо меч у 18:46, популарни Бида се, са сузама у очима, одмах нашао на раменима саиграча. Једној великој, мајсторској каријери дошао је крај, каријери једног од најбољих нападача које је Фудбалски клуб Борац имао у преко 90 година дугој историји.

За репрезентацију Југославије одиграо је само двије утакмице, обје 1977. године и то против Колумбије и Мексика. Могао је, сигурно, захваљујући својим квалитетима, Абид Ковачевић да упише у своју биљежницу још који репрезентативни наступ, али му је највећа “мана” било играње у “малом клубу”, тада југословенском друголигашу, па су прилику увијек добијали неки други из “јачих и већих клубова”. Међутим, и такве је Абид са својим Борцем бацао на кољена, противничке одбране доводио до лудила, блистао и на европској позорници, што је свакако више него довољно да заузме своје заслужено мјесто у фудбалским алманасима!

(борац-спорт)