Рукометаши Борца вечерас у дворани Борик, са почетком у 20 часова, дочекују екипу Вогошће Пољине Hills у реванш утакмици трећег кола Challenge купа. Изабраници Мирка Микића имају гол предности (22:23) из прве утакмице игране у дворани Амел Бечковић, чиме су направили значајан корак ка европском прољећу, односно осмини финала трећег по јачини европског клупског такмичења.
Уколико наш тим избори вечерас позитиван резултат и елиминише пулене Касима Каменице из даљег такмичења, исписаће нову страницу клупске историје, с обзиром да је посљедњи пут Рукометни клуб Борац презимио на европској сцени у сезони 2004-05, када је наступао у четвртфиналу Challenge купа.
У новембарском двомечу треће рунде црвено-плави су укрстили копља са екипом КРАС Волендам, те “кроз иглене уши” стигли до наредне фазе. Славио је наш тим побједу у првом мечу одиграном у одлично испуњеном Борику 6. новембра 2004. године (34:22) и чинило се да ће реванш у Холандији седам дана касније бити само формалност, међутим домаћини су већ након 30 минута на својој страни имали плус од 10 голова (16:6), који, срећом, нису успјели да увећају у преосталих пола сата.
У осмини финала, играној у децембру, Рукометни клуб Борац је изашао на мегдан екипи Лусис Каунас из Литваније. Оба меча, договором клубова, играна су у дворани Борик, а већих проблема по наш тим није било; прва утакмица одиграна 11. децембра 2004. године, у којој је Борац формално био гост, завршена је резултатом 26:36, док је након меча одиграног сутрадан на семафору био исписан резултат 28:24 у корист нашег тима, те је наш тим стигао у одабрано друштво – међу 8 најбољих тимова у Challenge купу.
Четвртфинална фаза играла се у марту 2005. године, а клуб из Господске улице је у борби за полуфинале одмјерио снаге са швајцарском екипом Вакер Тун. Прва утакмица одиграла се петог мартовског дана у бањалучком храму спорта пред 2500 гледалаца, а Борац, ношен френетичном подршком публике, у Швајцарску је однио гол предности (24:23). Минималан плус, нажалост, није био довољан да Борац настави европску причу: у мечу играном у Туну 12. марта домаћин је тријумфовао резултатом 33:23, чиме је, нажалост, црвено-плава европска бајка за ту сезону завршена.
Након те сезоне, Рукометни клуб Борац више никада није успио да презими у Европи. Кобни су, редом, били цетињски Ловћен, Болоња Јунајтед, Будућност Подгорица, Татабања Карбонекс, Арагон, Татран Прешов, Спорта Хлоховец и OCI Lions. Садашња црвено-плава генерација има прилику да, након 13 година, донесе дах европског рукометног прољећа у град на Врбасу, у бањалучки храм спорта, мјесто гдје се Борац, у нека давна и срећнија времена, попео на кров Старог континента!
(борац-спорт, фото: борац-спорт)