76 година Рукометног клуба Борац!

ФОТО: www.borac-sport.com

На данашњи дан прије 76 година, почела је да се пише историја Рукометног клуба Борац!

Колектив који је данас надалеко познат као “Великан из Господске” основан је 7. марта 1950. године као Рукометни клуб Жељезничар. Радило се, наиме, о првом рукометном клубу на простору Босанске Крајине и једном од првих у Босни и Херцеговини.

Као утемељивачи клуба вјечно ће остати уписани Хамдија Кадунић (први предсједник), Војислав Мисаљевић (потпредсједник), Хамдија Ибрахимбеговић (секретар), Насиха Кршлак (благајник), Драга Сачавски (референт за женску селекцију), Лимун Папић (референт за јуниорску селекцију), Рифет Хаџиалић (економ), Мирко Антонић (референт за пропаганду) те чланови Управе Марија Црнић и Љерка Тиболд. За тренера мушке екипе именован је Анте “Шјор” Фригановић.

Једну од најзначајнијих улога у клупској историји игра 1952. године. Како би имао што боље услове за раст и развој, РК Жељезничар је приступио Спортском друштву Борац и преузео име које и дан-данас поносно носи.

Први значајнији успјеси клуба везују се за 1957. годину. У јуну, Борац је у конкуренцији РК Зеница, РК Босна (Сарајево) и РК Млада Босна (Сарајево) освојио прво мјесто на финалном турниру за првака Републике, одиграном на стадиону Спортског друштва “Млада крила” (касније Стадион спортских игара).

Почетком јула, Борац је наступио на полуфиналном турниру за шампиона државе, односно једном од четири квалификациона турнира за попуну Прве савезне лиге. Пред домаћом публиком је заузео друго мјесто, иза Загреба, нашавши се први пут у југословенској елити. Иза Борца су остали Железничар (Београд) и Партизан (Цетиње).

На Дан Републике, 29. новембра 1957. године, освојен је први трофеј на југословенском нивоу. На путу до финала, против београдског Железничара, Борац је рушио Графичар из Загреба (21:16), Загреб (12:11) и ријечко Приморје (15:11). Финалном дуелу у Бањалуци присуствовало је чак 4.000 навијача, а ривал из Београда савладан је резултатом 15:13.

У том историјском дуелу наступили су: Владимир Јовић, Петар Перовић, Анте Фригановић, Јеролим Караџа, Петар Чивић, Јосип Рачки, Зоран Прохаска, Божидар Станивуковић, Милан Станивуковић, Фрањо Безродник и Милорад Кекеровић.

Овај успјех поновљен је још 9 пута у клупској историји, а до прве од укупно седам титула државног шампиона Борац је стигао 1959. године.

Двије и по деценије након оснивања, Борац је заиграо у финалу Купа европских шампиона. Изгубио је тада гостујуће финале против Форверца (19:17), али највећи трофеј у клупској историји није измакао годину дана касније. Једанаестог априла 1976. године у Борику, отвореном двије године раније, Борац је у финалу поразио данску Фредерицију и покорио Стари континент.

Учинили су то, под командом тренера Пере Јањића, Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недељко Вујиновић, Абас Арсланагић, Добривоје Селец, Момир Голић, Борислав Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша и Зоран Равлић.

Генерација коју је као тренер водио Велимир Петковић постала је 1991. године освајач Купа ihf. Борац је тада у финалном двомечу успио да сруши моћни московски ЦСКА, а чланови још једне незаборавне генерације били су Мехмедалија Мулабдић, Мустафа Торло, Драшко Пртина, Сењанин Маглајлија, Александар Кнежевић, Давор Перић, Јани Чоп, Самир Незиревић, Андреј Голић, Златан Арнаутовић, Драган Марковић и Горан Ступар.

Након посљедњег рата, Борац је узео учешће у такмичењима на нивоу Републике Српске и БиХ. Шампион РС био је 8 пута, док дупло више трофеја има у куп-такмичењу.

Шест пута је Борац освајао титулу у Премијер лиги БиХ, док два трофеја више има у бх. Купу. У новијој историји, “Великан из Господске” је пет сезона наступао у SEHA лиги, такмичећи се против тимова из Србије, Хрватске, Сјеверне Македоније, Мађарске, Словачке… Био је, између осталог, и домаћин квалификационог турнира за пласман у Лигу шампиона у септембру 2015. године, а најзначајнији резултат на ино-сцени у 21. вијеку је четвртфинале Челенџ купа, у прољеће 2019. године.

Такође, осим екипних успјеха, нека за вјечно памћење остане и чињеница да је Борац изњедрио чак шесторицу златних олимпијаца! У Минхену 1972. године, најсјајније одличје као репрезентативци Југославије освојили су Абас Арсланагић, Милорад Каралић, Небојша Поповић и Добривоје Селец. Дванаест година касније у Лос Анђелесу, златне медаље припале су Златану Арнаутовићу и Здравку Рађеновићу.

(rkborac.com)