Пратите нас

Фудбал

32 године од највећег успјеха: “Процвјетала бијела лала, узели смо Куп маршала!”

Тачно прије 32 године, Фудбалски клуб Борац је достигао “највишу тачку” од оснивања – освојио је Куп маршала Тита!

Тадашшња генерација ”црвено-плавих” учинила је то као друголигаш, па је Борац ушао у историју југословенског фудбала као једини члан Друге лиге којем је пошло за руком да освоји трофеј у куп-такмичењу бивше Југославије.

Борац је до трофеја стигао 11. маја 1988. године, али је на пут до трофеја кренуо више од годину дана раније, односно 6. маја 1987. године, када су стартовале квалификације на нивоу Босне и Херцеговине. Редом је Борац ”прецртавао” Радник из Козарске Дубице (0:9), Козару из Градишке (0:2), јајачку Електробосну (2:1), приједорски Рудар (2:1), Јединство из Бихаћа (0:0, пеналима 2:3) и требињски Леотар (4:1), прије него што је изборио наступ у шеснаестини финала, првој на нивоу цијеле СФРЈ.

Ту је тадашње изабранике Хусније Фазлића дочекао Осијек, који су Фазлићеви пулени елиминисали тек нако извођења једанаестераца (1:1, пеналима 3:2), баш као и суботички Спартак у наредној фази, првој у којој се играо двомеч.

У Суботици је било 1:1, баш као и у Бањалуци, па се приступило пеналима. Трагичар је био стуб одбране Спартака Зоран Арсић, који није поентирао у шестој серији при резултату 5:4, па је наш тим нашао мјесто међу осам најбољих.

Четвртфинале је спојило Борац и Војводину, а наш тим је након прве утакмице, игране у Новом Саду, био на корачић од елиминације. Изгубио је резултатом 3:0, али је у култном бањалучком реваншу, на снијегом окованом Градском стадиону, све то надокнадио. Било је 6:1, уз четири гола најбољег стријелца клуба у тој сезони Сенада Лупића.

У полуфиналу – Приштина. У првој утакмици у Приштини 1:1, у Бањалуци 0:0, па је одлука о проласку у наредну фазу поново морала да падне са ”креча”. И опет је Борац био успјешан – овог пута било је 4:1, па су ”црвено-плави” први пут након 14 година, а други (и посљедњи) пут  историји били дио финалне борбе за трофеј.

У финалу играном на стадиону ЈНА у Београду, ривал Борцу била је Црвена звезда, екипа која се у тој сезони борила за титулу у Првој лиги (на крају је и освојила прво мјесто, уз бод више од Партизана). Београђани, предвођени Драганом Стојковићем – Пиксијем, били су огромни фаворити, али су ипак морали да пруже руку бољем – Борцу!

Тренутак одлуке догодио се у 60. минуту, када је Амир Дургутовић ”пробио” по десној страни, центрирао према Лупићу, а Сено надвисио Миодрага Кривокапића и матирао Стевана-Дику Стојановића, за ерупцију одушевљења међу неколико хиљада Борчевих навијача, који су допутовали тог дана у Београд.

Двадесетак минута касније, арбитар из Бачке Тополе Блажо Зубер поклонио је ”црвено-бијелима” прилику да изједначе. У дуелу у Борчевом казненом простору били су Милорад Билбија и Горан Милојевић, а Зубер је, након што се Звездин фудбалер нашао на трави, досудио једанаестерац. Упркос протестима Борчевих играча и чланова стручног штаба, одлука је била непромијењена, лопту је узео Пикси и – није се прославио! Покушао је ”Паненку”, али је Слободан Каралић остао ”укопан” на гол-линији, па му је лопта просто улетјела у руке!

А када ју је славодобитно испуцао у поље, могло је да се наслути да је крај, који је и услиједио десетак минута касније, када је капитен Дамир Шпица високо у ваздух подигао највриједнији Борчев трофеј икада, пјевајући са саиграчима ”Процвјетала бијела лала, узели смо Куп маршала”…

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – БОРАЦ 0:1

стријелац: Лупић у 60. минуту, стадион: ЈНА, гледалаца: 25 000, судија: Блажо Зубер (Бачка Топола), помоћници: Гоце Попов (Скопље) и Васо Вујовић (Цетиње), делегат: Слободан Мугоша (Подгорица), жути картони: Цветковић, Милојевић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Милојевић, Маровић, Јурић, Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић.

БОРАЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић). Тренер: Хуснија Фазлић.

ПУТ ДО ПЕХAРA

Козарска Дубица: Радник – Борац 0:9 (6. мај 1987.)

Градишка: Козара – Борац 0:2 (20. мај 1987.)

Бањалука: Борац – Електробосна 2:1 (27. мај 1987.)

Бањалука: Борац – Рудар (П) 2:1 (4. јун 1987.)

Бихаћ: Јединство – Борац 0:0 (п. 2:3) (17. јун 1987.)

Бањалука: Борац – Леотар 4:1 (26. јун 1987.)

Бањалука: Борац – Осијек 1:1 (п. 3:2) (12. август 1987.)

Суботица: Спартак – Борац 1:1 (19. август 1987.)

Бањалука: Борац – Спартак 1:1 (п. 5:4) (9. септембар 1987.)

Нови Сад: Војводина – Борац 3:0 (18. новембар 1987.)

Бањалука: Борац – Војводина 6:1 (9. децембар 1987.)

Приштина: Приштина – Борац 1:1 (16. март 1988.)

Бањалука: Борац – Приштина 0:0 (п. 4:1) (13. април 1988.)

Београд: Црвена звезда – Борац 0:1 (11. мај 1988.)

(борац-спорт, фото: архива)

Сљедеће утакмице

Борац

Премијер лига БиХ

април 2020.

00:00

Слобода

 

Вогошћа

Премијер лига БиХ

април 2020.

00:00

Борац

 

Ушће

Друга лига Републике Српске

април 2020.

00:00

СКК Борац 1947

 

Борац

Премијер лига БиХ

април 2020.

00:00

Радник

 

Криваја

Премијер лига БиХ

април 2020.

00:00

Борац

Више из Фудбал