У ”Студенцу” одржано традиционално дружење ветерана Кошаркашког клуба Борац

У бањалучком ресторану Студенац у петак је одржано традиционално дружење ветерана Кошаркашког клуба Борац (који данас носи назив СКК Борац 1947), који ове године навршава 72 године постојања. Ријеч је о традиционалном дружењу играча који су проносили славу клуба, а евоциране су многе успомене из играчких дана. Многи од њих касније су се успјешно бавили тренерским, али и судијским послом.

Најмлађи међу присутнима били су Златан Смаилагић и Горан Мајсторовић, рођени 1960. године, док је најстарији бивши кошаркаш Борца који је присуствовао споменутом дружењу био Милан Пувачић (рођен 1938. године). Један од оних који су присуствовали традиционалној манифестацији био је и Бранислав Кљајић, који је 1968. године био први стријелац и најбољи играч јуниорског првенства БиХ одржаног у Тузли. Трофеј је завршио у рукама изабраника тадашњег тренера Милана Тошића-Прлета, а до пехара су његови играчи стигли побједама над Слободом (63:54), Младом Босном (66:57) и Локомотивом (76:69).

Дружење ветерана почело је минутом ћутања у знак сјећања на све преминуле играче клуба, а уводну ријеч имао је дугогодишњи играч, капитен и тренер клуба Ангел Трајковски, који је присутнима пренио поздраве Владе Дивца.

Присутне је поздравио и Блаж Котарац, који је некадашњим играчима Борца пренио поздраве још једне кошаркашке легенде на овим просторима Богдана Тањевића и који је играо за три клупске генерације, а каријеру завршио почетком осамдесетих година када су црвено-плави дрес носили, између осталог, и Жељко Дрљача, Владимир Таушан, Драган Вуковић… који су 11. априла 1984. године побједом у баражу у Борову над екипом Лифама из Старе Пазове резултатом 102:95 изборили пласман у Прву Б савезну лигу.

За ту генерацију Борца, коју је као тренер предводио Миленко Новаковић, многи су говорили да је једна од најталентованијих у клупској историји. Ту селекцију Борчевих играча желио је да под своју команду преузме Божидар Маљковић, али до сарадње није дошло, те је Маљковић, након улоге асистента у Црвеној звезди, прешао у Југопластику са којом је освојио двије титуле шампиона Европе.

(борац-спорт)