СВЕ О БОРЧЕВИМ ПРОТИВНИЦИМА: Дечић – овдје је поникао велики Рефик Шабанаџовић, спортски директор је црногорски рекордер!

Преостало је да се представимо још само четири клуба до краја нашег својеврсног фељтона о потенцијалним противницима Борца у првом колу квалификација за Лигу шампиона.

Први од њих је Дечић, прошлосезонски првак Црне Горе!

Овај клуб долази из градића Тузи, смјештеног практично на самој граници са Албанијом, а основан је кад и наш Борац, 1926. године.

У прошлој сезони је стигао до титуле уз шест бодова предности у односу на другопласирани Морнар из Бара, а као тренер екипу је до трона предводио Милорад Пековић, некадашњи играч ОФК Београд, Партизана, Ајнтрахта Трир, Мајнца, Гројтер Фирта и Ханзе Роштока.

Рођен је у Никшићу 1977. године, а у периоду од 2007. до 2013. године дрес црногорске репрезентације облачио је 34 пута.

Функцију спортског директора обавља Фатос Бећирај, рекордер по броју наступа за репрезентацију Црне Горе (86) и бивши првотимац, између осталог, Будућности и загребачког Динама.

У 21. вијеку, прве значајније резултате клуб са стадиона ”Тушко поље” капацитета 3.000 сједећих мјеста остварио је у сезони 2003-04, када је освојио титулу у Републичкој лиги Црне Горе и изборио наступ у Другој лиги Србије и Црне Горе – група Црна Гора, заузевши у својој првој сезони у том такмичењу треће мјесто.

Након распада СЦГ и референдума у Црној Гори о издвајању из те државне заједнице, Дечић је заиграо у највишем црногорском рангу. Прву домаћу утакмицу, на реновираном стадиону, одиграо је 19. августа 2006. године против Будућности. На трибинама је тада било 3.000 гледалаца, што је у том тренутку представљало рекорд кад је ријеч о посјети на домаћим мечевима.

Шест сезона у низу је Дечић провео у елити, из које је испао 2012. године, а након пар сезона успона и падова, успио је да веже три сезоне у континуитету у првој лиги (2015-16, 2016-17, 2017-18).

У прољеће 2018. године је поново испао, али се вратио освојивши друголигашко такмичење 2020. године и од тада је непрекидно у највишем рангу.

Два пута је до сада Дечић излазио на европску сцену, одигравши четири утакмице, али још увијек нема ниједну побједу. Прије три године их је у првом колу квалификација за Конференцијску лигу савладао представник ”Косова” Дрита, а онда сљедеће године и Динамо Минск.

Оба пута су домаће утакмице играли на стадиону Будућности у Подгорици.

На клупи овог клуба, у два наврата, као тренер сједио је некадашњи стратег Жељезничара Едис Мулалић, а највеће играчко име икад које долази из овог клуба је Рефик Шабанаџовић.

Прослављени фудбалер рођен је у овом граду, а поникао је у Дечићу, одакле се још као омладинац преселио у Будућност. Изградио је потом велику каријеру, играјући за ОФК Титоград, Жељезничар, Црвену звезду, АЕК, Олимпијакос и Канзас сити.

Највећи успјех, освајање титуле првака Европе, остварио је 1991. године са Београђанима, са којима је три пута био шампион Југославије. Касније је чак пет пута био првак Грчке – три пута са АЕК-ом и два пута са Олимпијакосом.

(борац-спорт)