Стиже Лалатовић, а са њим и четири помоћника: Ко су људи од повјерења новог тренера Борца?

Фудбалерима Борца у наредној сезони командоваће Ненад Лалатовић, један од најхаризматичнијих српских стручњака, који међу црвено-плаве долази из табора крагујевачког Радничког 1923, са којим је, из практично изгубљене ситуације, успио да избори опстанак у Суперлиги Србије.

Тренер са највише побједа у историји новосадске Војводине припреме са фудбалерима у црвено-плавим дресовима почеће 10. јуна од 18 часова (сат раније биће званично представљен у Трофејној сали), а заједно са њим, у Борац и Бањалуку долазе четири помоћна тренера.

Како се спекулисало, један од услова да се прихвати посла у Платоновој улици био је долазак његовог тима од повјерења у пуном саставу, па ћемо, сходно томе, у најкраћим цртама представити комплетан стручни штаб који ће, уз Бориса Распудића који остаје дио ”стафа”, бити на црвено-плавој клупи.

ДРАГАН ШАРАЦ

Први помоћник је Драган Шарац, прослављени српски фудбалер, рођен 1975. године у Руми.

Покривао је позиције лијевог бека и лијевог везног играча, а каријеру је почео у локалном Словену, одакле се 1995. године преселио у табор Обилића, са којим је у сезони 1997-98 постао шампион Савезне Републике Југославије.

Био је дио екипе са Врачара која је тог љета на евро-сцени одмјерила снаге са Бајерном и мадридским Атлетиком, прије него што се 1999. године преселио у софијски ЦСКА, као позајмљен играч.

Послије истека позајмице, а након завршетка сарадње са Обилићем, услиједио је трогодишњи боравак у Аустрији, гдје је двије сезоне бранио боје бечке Аустрије, док је једну сезону био члан Пашинга.

У домаћи фудбал се вратио у јулу 2003. године, када је договорио двогодишњу сарадњу са Црвеном звездом, са којом је у дебитантској сезони освојио дуплу круну.

Послије друге сезоне, поново је услиједила сеоба у Аустрију, сада у Штурм, послије чега се поново вратио у Србију и наступао за Војводину, Хоргош, Спартак, Нови Пазар и Вождовац, у којем је завршио каријеру.

Такође, једним дијелом каријере наступао је и у Републици Српској, бранећи боје Лакташа 2008. године, када је овај клуб наступао у Премијер лиги БиХ.

Одиграо је шест утакмица у дресу репрезентације. Дебитовао је у септембру 1998. године, у пријатељском окршају СРЈ и Бразила, док је други наступ укњижио исте године, али у децембру, такође у пријатељској утакмици против Израела.

Преостала четири наступа уписао је 2003. и 2004. године, када је репрезентација наступала под именом ”Србија и Црна Гора”.

Има један званични меч, против Велса у квалификацијама за ЕУРО 2004 (11. октобра 2003. године), пријатељску утакмицу против Пољске (16.11.2003. године), те два меча на Кирин купу, у јулу 2004. године, када су ривали били Словачка и Јапан.

Током тренерске каријере, био је помоћник Ненаду Лалатовићу у Војводини (два мандата), Чукаричком, те нишком и крагујевачком Радничком.

ВИДАК БРАТИЋ

Ненаду Лалатовићу ће у раду помагати и Видак Братић, некадашњи штопер, који је са новим тренером Борца од јула 2000. године до фебруара 2003. године ”дијелио добро и зло” у свлачионици Црвене звезде.

Рођен у Суботици 1976. године, Видак Братић се почетком 2000. године обрео у Грчкој, обукавши дрес ПАОК-а. У Солуну се задржао пола године прије него што ће стићи на стадион ”Рајко Митић”, а био је Лалатовићев саиграч све док нови тренер Борца није одлучио да Београд и Црвену звезду замијени Доњецком и Шахтјором.

По одласку из Црвене звезде, у љето 2003. године, годину и по је наступао за московски Динамо, из којег се, такође на период од 18 мјесеци, вратио међу београдске црвено-бијеле.

Послије новог одласка из Црвене звезде, заиграо је за ОФК Београд гдје се поново сусрео са Лалатовићем, након чега је интернационалну каријеру градио у Кини (Тианђин Теда) и Швацарској (Сент Гален и Вил).

У децембру 2008. године се вратио на Карабурму, те је за ”романтичаре” играо пола године, прије него што је задужио опрему Спартака из родног града, за који је играо све до љета 2013. године, када је ”окачио копачке о клин”.

Као и Шарац, као тренер је Лалатовићу помагао у раду у Војводини, Чукаричком, те ”имењацима” из Ниша и Крагујевца.

МИЛАН ВЈЕШТИЦА

Трећи Лалатовићев човјек од повјерења је некадашњи штопер Милан Вјештица, рођен у новембру 1979. године.

Рођени Новосађанин (гдје је и почео да се бави фудбалом), највећи дио каријере изградио је у Русији, гдје је укњижио 130 наступа у тамошњој Премијер лиги током девет сезона, али и 108 утакмица у друголигашком рангу током шест такмичарских година.

У руском елитном рангу, пут Милана Вјештице почео је са Зенитом, а наставило се наступима за Ростов, Шиник и Урал.

Када је ријеч о нижем степену такмичења, наступао је за Шиник, Женчужину, Урал и Динамо Санкт Петербург, а као члан првог од наведених тимова, 2010. године је био изабран за најбољег дефанзивца руског друголигашког ранга.

Прије свега тога, у родном граду је играо за Нови Сад и Војводину, док је у другом дијелу сезоне 2007-08 наступао за Партизан, укњиживши само девет наступа због касније фрактуре ножног прста.

МИЛАН ЈОВАНИЋ

Посљедњи, уједно и најмлађи члан Лалатовићевог стручног штаба, јесте Милан Јованић, који је задужен за рад са голманима.

Јованић је рођен 1985. године у Новом Саду, а највећи дио голманске каријере, која је трајала до љета 2015. године, провео је у Србији.

У отаџбини је наступао за Ветерник, Нови Сад, Спартак и Војводину, док је ван граница Србије облачио дресове Перта (само један наступ у сезони 2005-06) и  Висле (од 2010. до 2013. године).

Велики успјех остварио је са Суботичанима у сезони 2009-10, како на тимском, тако и на индивидуалном плану. У тој сезони Јованић је укњижио 29 мечева у Суперлиги, те је дао огроман допринос заузимању четвртог мјеста на крају сезоне и пласману у европска такмичења, првом у историји клуба (не рачунајући Митропа куп 1987. године).

У тој сезони изабран је за другог најбољег голмана српске елите, иза Саше Стаменковића (Црвена звезда), што га је и препоручило Пољацима.

Као тренер голмана, у Војводини је помагао шесторици тренера – Драгану Шарцу, Драгану Радојичићу, Драгомиру Окуки, Радовану Кривокапићу, Славољубу Ђорђевићу, те Ненаду Лалатовићу, са којим посљедњих неколико мјесеци провео у крагујевачком Радничком 1923.

(борац-спорт, фото: MN Press, Getty Images)