Алмедин Зиљкић, један од најбољих играча Борца, напустио је црвено-плаве и убудуће ће носити дрес Олимпије Љубљана!
Договорена је сарадња на двије плус једну годину, а обзиром да је Зиљкић имао уговор до јуна 2022. године, шампиону БиХ ће припасти одређено обештећење.
– Хвала Зиљкићу на двије и по године у нашем клубу. Оставио је дубок траг и дао велики допринос у остварењу сјајних резултата и претходном периоду. Не треба заборавити да је у Борац дошао када смо наступали у Првој лиги Републике Српске, изборен је затим пласман у Премијер лигу БиХ, па изалазак на међународну сцену, а као круна његовог боравка у Борцу стигла је шампионска титула. Зиљкић је од доласка па све до сада био један од носилаца игре и самим тим постао љубимац навијача, не само њих, него и свих запосленика и руководства клуба, прије свега због професионализма и односа према свима. Захваљујемо му се на свему што је дао нашем клубу и желимо му много среће у наставку каријере, а врата Борца увијек су му отворена – рекао је потпредсједник Борца Богољуб Зељковић.
Сада већ бивши крилни нападач Борца био је веома емотиван.
– Од срца хвала свима у клубу, ниједан одлазак није лак. У Борцу сам доживио моменте које ћу да памтим цијелог живота и никад нећу заборавити ријечи и обећања управе када сам дошао да играм Прву лигу Републике Српске. Све се обистинило..Хвала бившем предсједнику клуба Вици Зељковићу, који је у то вријеме био први човјек клуба. Затим и свим тренерима, на челу са Дарком Војводићем, који ме је и довео, па Браниславу Крунићу, Влади Јагодићу и садашњем тренеру Марку Максимовићу. Надам се да ми нико неће замјерити ако је било неких грешака. На мени је да радим даље, да се доказујем, али овдје сам постао човјек, овај клуб ми је све пружио, да покажем ко сам и шта сам. Никад ми није дозволио да паднем ментално, па и када сам лоше играо. Морам да докажем да заслужујем да играм у јачој лиги. Носталгичан сам и знам да ће ми све ово недостајати. Атмосфера, притисак… Таман сам ”ушао у машину” да су титуле приоритет. Борац, међутим има играче који ће да ме одмијене. Остварио сам овдје све, титуле у РС и БиХ, једино нисам Куп БиХ и сада је вријеме да се крене даље. Захваљујем се свима, од маркетинг службе, до људи који се не виде на терену, а значе много клубу. Сви смо као породица и није лако отићи након двије и по године. Навикао сам се овдје, али такав је живот. У Борац сам дошао на мала врата, а онда сам изборио позив за А репрезентацију. Овдје сам постао и отац дивне ћеркице. Захваљујем се свима у Борцу од срца, али и супрузи која је трпила одређене ствари, запоставила факултет, загарантован живот да би била уз мене, да бих ја остварио своје снове – рекао је Зиљкић, откривши шта ће му највише недостајати.
– Највише ми је жао што више нећу изаћи на домаћи терен. Осјећао сам се као да имам два метра! Осјећао сам се тако моћан и то ће ми недостајати, тај осјећај који не могу да опишем, кад ме публика поздрави. Ту је наравно и титула, печат који нико не може да избрише, титула коју смо након десет година вратио у трофејну салу Борца.