Прије 43 године Рукометни клуб Борац постао шампион Европе

На данашњи дан, прије 43 године, Рукометни клуб Борац остварио је највећи успјех од свог оснивања, попевши се на кров Старог континента. Изабраници тадашњег тренера Пере Јањића, чија имена знају сви они којима је Борац у крви, савладали су у финалу Купа европских шампиона, играном у дворани Борик пред близу 5 000 гледалаца, данску Фредерицију резултатом 17:15.

Само годину дана раније, црвено-плави су у борби за трофеј поражени од њемачког Форверца резултатом 19:17. Дошли су до тог финала Борчеви рукометаши елиминисавши из даљег такмичења редом Локомотиву из Софије, дански Архус и Стеауу из Букурешта. Били су одлучни Бањалучани да те 1976. године направе тај посљедњи, одлучујући корак  – и успјели су у томе!

Борац је такмичење почео домаћом побједом над Червеном хвиездом из Братиславе (27:14) 20. новембра 1975. године. Реванш, игран 11. децембра, био је формалност, међутим наш тим је и тад доказао завидан квалитет, побиједивши резултатом 22:26.

Четвртфинале је понудило двомеч са шпанском Калписом, тадашњим освајачем дупле круне у тој земљи. Ипак, није та чињеница импресионирала Јањићев тим: већ у бањалучком храму спорта, 8. јануара 1976. године, направљен је значајан корак ка полуфиналу, па је Борац у Аликанте отпутовао при предности од седам голова (28:21). Утакмица у Шпанији завршена је неријешеним резултатом 13:13, па су рукометаши у црвено-плавим дресовима заказали полуфинални окршај са славним Гумерсбахом.

Многи тадашњи познаваоци рукометних прилика сматрали су да наш тим имале мале шансе у дуелу са ривалом који је годину дана раније елиминисан у истој фази такмичења од каснијег шампиона Форверца. Међутим, наш тим је доказао да нису били у праву: прва утакмица, играна у Дортмунду 10. мартовског дана 1976. године, завршена је резултатом 16:16; 27. марта, у реваншу играном у Борику, Борац је тријумфовао резултатом 15:13 и поново дошао на корак од сна.

У финалу, које се, како рекосмо, играло 11. априла 1976. године, Борац је против данског представника доминирао у првом полувремену, које је завршено резултатом 11:7. Ухватили су играчи Фредериције прикључак у наставку (11:10), али је наш тим головима Недељка Вујиновића, Здравка Рађеновића и Радета Унчанина поново стекли капитал од четири гола (14:10).

Данци су и то стигли: постигли су гол за 16:15, стријелац је био Хансен, а до посљедњег оглашавања сирене остало је још 70 секунди. Борац свој наредни атак ка данском голу није валоризовао поготком, гости су кренули у напад, лопта је стигла до Андерсена који се нашао очи у очи са Абасом Арсланагићем, који је, на опште одушевљење препуног Борика, спријечио Данце да дођу до изједначења. До краја је преостало 16 секунди, Борац је кренуо у напад који је завршен досуђеним ударцем са седам метара након прекршаја над Рађеновићем. Лопту је узео Вујиновић и – постигао гол за 17:15, за Борчево славље, за историју која ће се вјечно препричавати!

Поновимо још једном имена свих чланова историјске генерације Борца: Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Недељко Вујиновић, Aбас Aрсланагић, Добривоје Селец, Момо Голић, Небојша Поповић, Миро Бјелић, Раде Унчанин, Слободан Вукша, Боро Голић, Зоран Равлић и Перо Јањић (тренер).

Двојац у Скандинавском алманаху

Надалеко је познато да је Борац у то вријеме, у својим редовима, имао играче свјетског калибра. Потврда за то стигла је и недавно, у виду Скандинавског спортског алманаха, у којем је своје мјесто нашао двојац Абас Арсланагић – Здравко Рађеновић.

(борац-спорт, фото: архива)