На данашњи дан, прије тачно 31 годину, Фудбалски клуб Борац је четврти и посљедњи пут у историји изборио право наступа у елитном рангу југословенског фудбала.
Тог 18. јуна 1989. године ”црвено-плавима”, под командом Јосипа Кужеа, била је потребна било каква побједа на Градском стадиону над зрењанинским Пролетером како би се у сезони 1989-90 такмичили у југо-елити… И до ње су и дошли, након пенал-лутрије!
Након 90 минута, резултат је гласио – 1:1. Борац је повео већ у десетом минуту поготком Суада Беширевића из једанаестерца, док је 25 минута прије краја меча за Пролетер поентирао Ненад Николић.
У првој серији пенала, прецизан је био Суад Беширевић, док је Антон Јаковљевић “прочитао” гдје ће шутирати Амир Тељиговић.
У другој серији, стечена предност Борца је поништена: Владица Лемић није погодио, а на супротној јесте Горан Бошковић, а и послије треће серије резултат у пеналима је остао изједначен – погађали су Божур Матејић и Ненад Николић (2:2).
У четвртој серији за наш тим је погодио Сенад Лупић, а непрецизан је за госте био Ненад Николић, па се створила шанса да црвено-плави голом Дамира Шпице отклоне све дилеме како би кренуло славље.
Ипак, Шпица није искористио прилику која му се указала па је драма настављена. Лопту је узео Јован Шарчевић, ствари су биле кристално јасне: уколико матира Јаковљевића, пенал-лутрија иде у шесту серију, уколико то не учини, Борац је прволигаш…
На срећу Борчеве публике, Шарчевићев ударац зауставио је Антон Јаковљевић и, рекли смо, по четврти пут одвео Борац у елиту.
Подсјетимо, у најјачи југословенски фудбалски разред Борац је улазио 1961, 1970. и 1975. године.
Иначе, на крају сезоне, по успјешном окончању меча са Пролетером, када је требало да се врати у Загреб, Јосип Куже је заслужио и скандирање званичног спикера, а које је звучало: АКО ОДЕШ ЈОСИПЕ, ЖАЛИЋЕМО СВИ, БОРАЦ МИ ВОЛИМО, БОРАЦ ТО СИ ТИ!
(борац-спорт, фото: архива)