Преминуо Владица Поповић, творац највећег Борчевог лигашког успјеха у Југославији

У Београду је синоћ, у 86. години, преминуо легендарни фудбалски тренер Владица Поповић, под чијом командом је Фудбалски клуб Борац остварио највећи успјех у прволигашком друштву бивше Југославије.

Под вођством Земунца рођеног 1935. године, тадашња генерација Борца је у сезони 1990-91 освојила сјајно, четврто мјесто у југословенској елити, пласиравши се иза Црвене звезде, Динама и Партизана. Чланови те генерације били су, између осталог, новоизабрани предсједник бањалучког клуба Стојан Малбашић, Дамир Шпица, Милорад Билбија, Антон Јаковљевић, Марио Матаја… а захваљујући сјајним резултатима у тој сезони, наш клуб је стекао право да се годину дана касније такмичи у Митропа купу. Поповићев помоћник био је Смаил Алагић.

Након растанка са Борцем, у љето 1991. године, преузео је бригу над Црвеном звездом, за коју је одиграо 499 утакмица. Као играч, са Београђанима је освојио пет титула шампиона Југославије, три Купа и један Митропа куп, док је као тренер, са тадашњом генерацијом ”црвено-бијелих”, 8. децембра 1991. године покорио свијет.

Играчку каријеру је завршио у Венецуели, а тренерску почео у Колумбији, гдје је са три клуба из три града (Индепендиенте из Санта Феа, Атлетико Национал из Медељина и Депортиво из Калија) био шампион ове јужноамеричке земље.

Било је то довољно да га позове, ни мање ни више, него Пабло Ескобар, чувени тамошњи нарко-бос који је био заљубљеник у фудбал.

– Сви су већ тада знали ко је он и то је био позив који не смијеш да одбијеш. Одвео ме је у своју вилу и желио да ме импресионира тако што ме у базену послужио вискијем. Тражио ми је да постанем тренер његовог клуба из Медељина, али сам ја то одмах одбио. Знао сам да таквом човјеку не смијем да кажем да ћу да размислим, јер би то било исто као да сам пристао. Погледао сам га у очи са исте раздаљине као што сада гледам вас, скупио сам храброст и рекао: ”Хвала, али ја то не могу”. Тражио је да не одбијам одмах, причао да ће направити забаву у својој вили са најљепшим женама само за мене, да ћу добити колико год пара желим… Међутим, знао сам да не смијем у тако нешто да уђем. Ако ме питате да ли сам се уплашио када сам га одбио, нећу вас лагати. И сад ми кољена клецају кад се сјетим, али зато и сада знам да сам донио једину исправну одлуку у том тренутку – рекао је Поповић у једном интервјуу за лист ”Данас”.

Био је и селектор репрезентације Перуа на првенству Јужне Америке 1993. године.

(борац-спорт, фото: MN Press)