
ФОТО: ФК Сутјеска Никшић
Одлазимо из Каунаса и селимо се у Црну Гору, гдје је титулу у домаћем првенству освојила екипа никшићке Сутјеске и постала један од потенцијалних противника Борца у првом колу квалификација за Лигу шампиона!
Била је то шеста титула за један од најпознатијих црногорских клубова од самосталности државе, а прва након четири године. Тим са стадиона крај Бистрице је првенство завршио уз три бода више у односу на другопласирани Морнар из Бара, док је чак 24 бода каснила петопласирана Будућност као бранилац титуле.
Никшићанима су, иначе, у шампионској сезони командовала тројица тренера. Такмичарску годину почео је Милија Савовић, који је позицију првог стратега напустио у октобру. Наслиједио га је Дејан Јеленић, који је завршио јесењи и почео прољећни дио шампионата, отишавши са кормила почетком марта. Тако је част да подигне трофеј подигао Милорад Пековић, бивши првотимац Партизана, ОФК Београда, Мајнца, Гројтер Фирта и Ханзе, који је на 12 мечева од почетка мандата укњижио чак 9 побједа.

ФОТО: ФСЦГ
Сутјеска је, иначе, основана 1920. године под именом Обилић. Овај назив био је на снази све до 1927. године, када је клуб преименован у Хајдук, да би од 1930. до 1941. године носио име Херцеговац. На крају, по завршетку Другог свјетског рата, понио је име које и дан-данас носи и под којим је у прошлом вијеку наступао, између осталог, у елитном рангу СФРЈ и Савезне Републике Југославије.
Такође, почетком овог вијека, до отцјепљења Црне Горе, био је члан најјаче дивизије државне заједнице СЦГ. Најбољи резултат у том периоду остварен је 2003. године, када је тим из Никшића заузео четврто мјесто, иза Партизана, Црвене звезде и ОФК Београда.
Сутјеска је 6 пута била најбољи тим у Црној Гори, освојивши притом и два трофеја у куп-такмичењу. Ради се, наравно, о клубу који је остао у прелијепом сјећању навијачима Борца, који је прије скоро шест година укрстио копља управо са Сутјеском у првом колу квалификација за Лигу Европе.

ФОТО: www.borac-sport.com
С обзиром на пандемију корона вируса, евро-испити у новој сезони почели су много касније него иначе. Тако је прво квалификационо коло одиграно тек 27. августа, а Борац и Сутјеска састали су се на Градском стадиону пред празним трибинама. Црвено-плави, тада под командом Владе Јагодића, тријумфовали су резултатом 1:0 поготком Стојана Врањеша из првог полувремена. Тако је Борац први пут након 1975. године и двомеча са Римеланжом успио да елиминише једног евро-ривала.
Сутјеска ће овог љета 14. пут наступити у такмичењима Европске фудбалске федерације. Најбољи резултат остварен је прије седам година, када се никшићки прволигаш такође такмичио у квалификацијама за евро-елиту. Сензационално је у првом колу елиминисао екипу Слована из Братиславе, док је у другој рунди непремостива препрека био кипарски АПОЕЛ. Преселила се Сутјеска након тога у треће коло Лиге Европе, гдје није успјела да изађе на крај са сјеверноирским Линфилдом.

ФОТО: ФСЦГ
Ударна игра на путу ка посљедњој од шест титула у црногорском првенству био је Василије Чавор (2002.), крилни нападач родом са Цетиња. Наступио је у прошлој сезони на 31 утакмици и постигао 10 голова, од чега чак 7 у периоду од 11. марта до 16. маја. Само један погодак мање постигао је лијеви бек Андрија Ражнатовић (2000.), који је у новембарској гостујућој голеади против Бокеља (4:5) остварио хет-трик.
Споменимо на крају да је Мирко Вучинић најпознатије име које је икад обукло дрес Сутјеске. Рођен је у Никшићу и поникао у табору плаво-бијелих, стигавши да одигра само 9 утакмица за сениорски тим прије него што је отишао у Италију. Наступао је на Апенинском полуострву прво за Леће, пуних шест година. Потом је годину дана краће био у Роми, док му је посљедњи италијански клуб био Јувентус. Провео је у табору торинског великана три године прије него што је на исти период задужио дрес Ал Џазире (УАЕ), гдје је и завршио каријеру.
(борац-спорт)



















