
ФОТО: zalgiris.lt
Из Азербејџана одлазимо на други крај Европе – на Балтик! Пета станица нашег серијала “Представљамо Борчеве противнике“ је Литванија, гдје је клуб под именом Кауно Жалгирис у 2025. години освојио прву титулу у клупској историји!
Каунас је, не треба посебно спомињати, надалеко познат по кошаркашком гиганту Жалгирису, али мало по и фудбалска секција тражи своје мјесто под сунцем. А то чини управо под вођством људи из свијета кошарке – 70 посто дионица је у власништву бившег извршног директора Евролиге Паулиуса Мотиејунаса, док преостали дио држи легендарни литвански ас и бивша узданица Жалгириса Мантас Калниетис.
За разлику од досадашња четири шампиона својих држава о којима смо писали (Интер Ескалдес, Левски, Арарат-Јерменија и Сабах), а који лигашку сезону одигравају по принципу “јесен – прољеће“, Кауно Жалгирис првенствене утакмице игра у једној календарској години. Титулу је, наиме, прославио јесенас, с обзиром на то да литвански шампионат почиње крајем фебруара, а завршава у новембру.
До трона и мјеста у квалификацијама за европску елиту Кауно Жалгирис је стигао прилично убједљиво, уз осам бодова предности у односу на Хегелман као најближег пратиоца. У току је, самим тим, и нови шампионат. Одиграно је до сада 16 кола, а бранилац титуле је тренутно на другој позицији, уз бод минуса за водећим Џиугасом.

ФОТО: tv3.lt
Кауно Жалгирис је, иначе, основан 2004. године као Спирис Каунас, како би млади фудбалери из школе “Таурас“ добили прилику да се представе у сениорском фудбалу по завршетку omladinskog staža. Током првих 8 такмичарских година, клуб је наступао у трећелигашком литванском рангу, да би након двије сезоне у другој лиги доспио до елите.
До исте га је као тренер предводио млади литвански стратег Еивинас Черниаускас, који је највећи дио тренерске каријере, више од седам година, провео као помоћник у Судуви бројним шефовима стручних штабова.
Прво име екипе у шампионској сезони био је белгијско-марокански офанзивни везиста Амин Бенхаиб (1998.), којем уговорна обавеза са клубом истиче посљедњег децембарског дана. Бенхаиб је у освајању титуле допринио са 15 голова, подијеливши тако са Абделом Кадером Нђојом (Хегелман) друго мјесто на листи најбољих стријелаца првенства.

ФОТО: Kauno Žalgiris
Одличан је био и српски нападач Дејан Георгијевић (1994.), којег знамо и са бх. терена, док је бранио боје Вележа и Посушја. Поентирао је 11 пута, а послије сјајне године у Литванији отишао је у бахреинску Ал Рифу, гдје и данас “зарађује фудбалски хљеб“.
Клуб је, иначе, садашње име понио 2016. године, а домаће утакмице игра на стадиону “Дариус и Гиренас“, капацитета 15.000 сједећих мјеста, по чему је највећи како у Литванији, тако и у свим балтичким земљама. Овај објекат је отворен 1925. године, али је данас истинско ремек-дјело! Неколико пута је дом Кауно Жалгириса реновиран и прошириван, а посљедњу велику санацију “претрпио“ је у периоду од 2018. до 2022. године. Ради се о стадиону четврте категорије UEFA, а након санације га поново користи национални тим, који је на истом мјесту играо и од 1926. до 2013. године.

ФОТО: stadionas.lt
Кауно Жалгирис до сада није остварио значајне резултате на ино-сцени. Најдаље је догурао прошлог љета, прескочивши двије препреке у квалификацијама за Конференцијску лигу. Елиминисани су Пенибонт (Велс) и Валур (Исланд), али се као непремостива препрека показала бугарска Арда.
(борац-спорт)



















