ПРЕДСТАВЉАМО БОРЧЕВЕ ПРОТИВНИКЕ (3): Арарат-Јерменија – “инстант шампион“ из Јеревана

ФОТО: FC Ararat-Armenia

У трећем дијелу нашег серијала “Представљамо Борчеве противнике“ говоримо о клубу под именом Арарат-Јерменија, једном од два најмлађа потенцијална ривала црвено-плавих!

Актуелни владар Јерменије основан је 2017. године, а многи су у овој земљи склони да га назову “инстант шампионом“, узимајући у обзир историјат оснивања и резултатске успјехе који су експресно услиједили.

Арарат-Јерменија је, наиме, основан као Аван Академија, а чинили су га млади играчи званичне академије ФС Јерменије и Пјуника. Идејни творац клуба био је Рубен Хајрапетјан, дугогодишњи предсједник јерменске куће фудбала (2002 – 2018), али и посланик државног парламента. Недуго касније, бригу о клубу преузео је руско-јерменски милијардер Самвел Карапетјан, власник корпорације “Ташир Група“, на чију је иницијативу овај колектив преименован у “Арарат-Москва“. Међутим, по окончању прве такмичарске године, у којој је наступао у друголигашком јерменском рангу, клуб је понио данашње име.

Арарат-Јерменија заузео је 2018. године треће мјесто, што је било довољно за наступ у најјачем јерменском друштву. У дебитантској сезони у елити клуб је освојио титулу са 61 бодом, једним више од Пјуника као најближег пратиоца. Сезону касније одбранио је трон, дошавши до 52 бода, четири више од Ное.

ФОТО: ffa.am

На трећу, за сада посљедњу титулу у клупској историји Арарат-Јерменија је чекао 6 година, а у клупске витрине ставио је два трофеја у државном Суперкупу (2019. и 2024. године) и један у куп-такмичењу (2024. године). Домаће мечеве у првенству Арарат-Јерменија игра на теренима у склопу академије Савеза. Међутим, за потребе одрађивања европских испита користи национални стадион “Вазген Саргсјан“, капацитета око 14.000 сједећих мјеста, који носи име по осмом премијеру Јерменије и првом министру одбране ове државе.

Садашњи предводник Борчевог напада Лука Јуричић по добром памти један дуел са Араратом-Јерменија. Наиме, крајем априла 2023. године, када је носио дрес Пјуника, остварио је хет-трик у побједи резултатом 4:1.

До сада је Арарат-Јерменија одиграо 26 мечева у Европи, а најзначајнији успјех остварио је 2019. и 2020. године, стигавши до плеј-офа Лиге Европе. Непремостиве препреке на путу ка групној фази били су Ф91 Диделанж и Црвена звезда.

Наравно, овај клуб не треба мијешати са много старијим и познатијим Араратом, основаним у мају 1935. године, бившим освајачем првенства и куп-такмичења у Совјетском Савезу, али и четвртфиналистом КЕШ-а из 1975. године. Међутим, тренутно је Арарат-Јерменија “газда у граду“. До сада су градски ривали укрстили копља 32 пута, а актуелни шампион је укњижио чак 26 побједа!? Посљедњи пораз у градском дербију Арарат-Јерменија је претрпио 20. априла 2021. године, у првој утакмици полуфинала Купа.

Највише наступа у клупској историји, 247, има везиста са двојим држављанством (Русије и Јерменије) Армен Амбартсумјан, који је у Арарат-Јерменију стигао у љето 2018. године. Носио је претходно дресове неколицине руских клубова, док је већ пуних осам година неизоставан дио екипе из Јерменије, задуживши и капитенску траку.

Занимљиво је, наиме, да су на листи 10 најбољих стријелаца икад само двојица играча из Јерменије, који нису чак ни у топ 5! Наиме, најбољи голгетер у клупској историји је Нигеријац Тентон Јене, који је постигао 47 голова. Слиједе Маилсон Лима (Зеленортска Острва, 41), Антон Кобјалко (Русија, 30), Јусуф Отубанџо (Нигерија, 29) и Вилфред Еза (Обала Слоноваче, 27).

Сва петорица већ су бивши чланови клуба, док шесту и седму позицију заузимају садашњи првотимци, a rијеч је о Јерменима Артуру Серобјану (25 голова) и Жирајру Шагојану (24 гола). Списак десет најбољих стријелаца закључују још тројица бивших играча Арарата-Јерменија: Маријус Нубиси (Камерун, 22), Огана Луис (Нигерија, 19) и Мохамед Јатара (Гвинеја, 18).

ФОТО: sportaran.com

Екипу је до титуле у недавно завршеној сезони одвео португалски стратег Мануел Жоржи да Силва Круз, познатији под надимком “Тулипа“. Читаву тренерску каријеру прије доласка у Јерменију провео је у Португалу радећи у бројним клубовима, а као играч је са репрезентацијом Португала до 20 година постао првак свијета. Догодило се то 1991. године, када су му саиграчи, између осталих, били Луиш Фиго, Руи Кошта и Жоао Пинто.

(борац-спорт)