ПРЕДСТАВЉАМО БОРЧЕВЕ ПРОТИВНИКЕ (2): Левски – бугарски великан прекинуо доминацију Лудогореца!

ФОТО: ПФК Левски

Представљање потенцијалних противника Борца у првом колу квалификација за Лигу шампиона почели смо са Интером Ескалдес, прошлосезонским шампионом Андоре. Са Пиринеја се сада враћамо на Балканско полуострво и доносимо причу о софијском Левском, бугарском великану који је прекинуо дугогодишњу доминацију Лудогореца!

Чак 15 година је морало да прође да неки бугарски клуб скине са трона клуб из Разграда. Након што је сад већ давне 2011. године титула завршила у рукама играча Литекса из Ловеча, Лудогорец је чак 14 пута заредом освајао трофеј намијењен најбољем тиму у Бугарској. Односно, све док се није појавила овосезонска генерација Левског!

На крају је “Плава лавина“ са стадиона “Георги Аспарухов“ сезону завршила са 81 бодом, чак 14 више од градског ривала ЦСКА 1948 и већ споменутог Лудогореца. Освојио је Левски на тај начин прву титулу шампиона Бугарске још од 2009. године, а укупно 27. у клупској историји, пришавши софијском ЦСКА на “само“ четири пехара заостатка.

Клуб је, иначе, 1912. године основала неколицина средњошколаца, а име је добио по Василу Левском (1837 – 1873), славном бугарском револуционару и највећем борцу за ослобођење Бугарске од Османлијског царства. Левски је једини бугарски клуб који од успостављања елитног ранга, 1937. године, никад није испао у слабију дивизију, а овог прољећа је освојио чак 75. трофеј у клупској историји!

Екипом је на том путу сјајно дириговало бразилско лијево крило Евертон Бала (1999.), који је са 18 погодака у првенству са Мамадуом Дијалоом (ЦСКА 1948) подијелио прво мјесто на листи најбољих стријелаца. Одлично га је, са 9 голова, пратио француски нападач Мустафа Сангаре (1998.), који би сигурно имао још бољи учинак да га од терена није одвојила повреда кољена у најважнијем дијелу сезоне. У првом дијелу сезоне огромне заслуге за резултате софијског великана дао је и Марин Пламенов Петков (2003.), крилни нападач који дјелује по десној страни, а који је на 17 мечева поентирао 7 пута. Међутим, играч који је прошао омладинску школу Левског а потом шест и по година био члан првог тима одлучио је зимус да се пресели у Саудијску Арабију, у табор Ал Тавуна.

Тренерски јунак навијача Левског је Шпанац Хулио Веласкез (1981.), који је прије доласка на тло Бугарске, гдје је освојио први трофеј у каријери, нанизао неколицину интересантних клубова. Тако је, наиме, у Шпанији радио као стратег Виљареала, Мурсије, Бетиса, Сарагосе Алавеса, док је у Португалу сједио на клупи Белененшеша, Виторије Сетубал и Маритима. У другој половини 2018. године предводио је Удинезе, док је током сезоне 2022-2023 радио у Холандији, водећи Фортуну Ситард.

ФОТО: visitsofia.bg

Левски, већ смо рекли, своје домаће утакмице игра на стадиону који носи име по Георгију Аспарухову (1943 – 1971), највећој играчкој легенди клуба. Током два мандата у Левском, Аспарухов је на терен истрчао 238 пута и постигао чак 153 гола. Дрес бугарске репрезентације облачио је 49 пута, укњиживши 18 погодака.

И сигурно је да би бројке биле још боље да није трагично настрадао у 29. години у саобраћајној несрећи, заједно са саиграчем Николом Котковим. Сахрани је, на централном градском гробљу у Софији, присуствовало више од пола милиона људи. Аспарухов је постхумно, 1999. године, проглашен за најбољег играча Бугарске у 20. вијеку.

Стадион “Георги Аспарухов“ је, иначе, отворен 1963. године, а до тог тренутка Левски је своје домаће мечеве углавном играо на два терена – “Игришту Левски“, који се налазио на мјесту гдје је сада смјештен “Георги Аспарухов“, и стадиону “Јунак“.

На садашњем објекту, који је два пута реновиран (1999. и 2016. године), Левски је креирао бугарски и европски рекорд кад је ријеч о мечевима без пораза на домаћем терену. Више од 18 година, од 1. октобра 1966. до 23. фебруара 1985. године, Левски није осјетио горчину неуспјеха. Ријеч је о 203 домаћа меча!?

Споменимо на крају и европске успјехе Левског; нови шампион Бугарске је три пута стизао до четвртфинала Купа побједника купова (1970, 1977. и 1987. године) те два пута у некадашњем Купу UEFA, a данас Лиги Европе – 1976. и 2006. године.

(борац-спорт)