
ФОТО: Inter Club d’Escaldes
Фудбалери Борца сазнаће 16. јуна име противника у првом колу квалификација за Лигу шампиона.
У оптицају је 14 најбољих тимова својих држава, тако да ћемо током предстојеће двије седмице представити сваког од њих. Први је Интер Клуб д’Ескалдес, прошлосезонски шампион Андоре!
Овај клуб основан је 1991. године те је један од оснивача првенства Андоре које је успостављено четири године касније. Домаће утакмице у Примери игра на Националном стадиону Андоре, а прве значајније резултате остварио је 2000. и 2001. године, када је завршавао на трећој позицији у првенству, док је 2002. године поражен у финалу Купа Андоре од Луситаноса.
Ипак, највећи успјеси везују се за период од 2020. године до данас. Прије 6 година, Интер Клуб д’Ескалдес је први пут у историји постао шампион Андоре, а затим је тај успјех поновио и 2021, 2022, 2025. и 2026. године. Три пута је освајао куп-такмичење у Андори (2020, 2023. и 2025. године), а у витринама има и четири узастопна трофеја намијењена освајачу државног Суперкупа, (2020, 2021, 2022 и 2023. године).
До сада је Интер Клуб д’Ескалдес одиграо 22 утакмице на ино-сцени, уписавши седам побједа, четири ремија и једанаест пораза. У пет наврата је долазио до другог квалификационог кола за Конференцијску лигу, али су непремостиве препреке били Теута, Клуж, Хибернијан, АЕК и Олимпија Љубљана.
Међутим, колико овај клуб зна да буде опасан у европским такмичењима, најбоље је на својој кожи осјетио мостарски Вележ. Два тима су се састала у љето 2024. године, у првом колу квалификација за треће европско такмичење по јачини, а Интер Клуб д’Ескалдес је очитао фудбалску лекцију “рођенима“.
Након 1:1 на стадиону Грбавица у Сарајеву, представник Андоре је декласирао екипу Вележа пред својим навијачима резултатом 5:1 и нанио му други најтежи пораз кроз историју наступа у Европи.
У недавно завршеној сезони, Интер Клуб д’Ескалдес је, одбранивши титулу, освојио 54 бода (17-3-4), шест више од Унион Еспортива Санта Коломе као најближег пратиоца. Имао је у својим редовима и најбољег стријелца првенства, у лику Борхе Арељана (2000.). Зауставио се нападач из Лас Педроњераса на 17 голова у сезони, али је, свакако вриједи истаћи, чак 13 постигао за поменуту УЕ Санта Колому, што га је и одвело у Интер.
Седам пута је противничку мрежу у прошлој сезони затресао Фајсал Чуаиб Хасани (2000.), офанзивац са двојним, шпанским и мароканским држављанством. Стигао је у клуб у љето 2025. године из Гзире (Малта), али му као и Арељану уговор са Интером истиче посљедњег дана јуна.
Огроман допринос у освајању титуле дао је и Хуан Камара (1994.), некадашњи офанзивни везиста Б тимова Виљареала и Барселоне, који је сад већ давне 2015. године у децембру укњижио 16 минута за први тим Каталонаца у Лиги шампиона (на гостовању Бајеру из Леверкузена). Бивши кадетски репрезентативац Шпаније поентирао је 6 пута у тек завршеној сезони, док је једну “рецку“ мање поред свог имена уписао још један играч који посједује пасоше и Шпаније и Марока. У питању је везиста Антонио Ислам Отеги Калифи (1998.), бивши првотимац Нумансије и Осасуне.
Екипом од љета 2024. године командује Шпанац Фелип Ортиз Мартинез (1977.), који је највећи дио тренерске каријере провео радећи као помоћник у Б тиму Барселоне. Сарађивао је тако у резервној селекцији клуба са Ноу Кампа са Ђерардом Лопезом, Ксавијером Гарсијом Пимијентом и Серђијем Бархуаном.
(борац-спорт)



















