Маринко Умичевић, члан Управног одбора Рукометног клуба Борац, поднио је оставку на ту функцију.
Умичевић је тако послије више од осам година одлучио да напусти клуб. Наиме, 1. јула 2015. године именован је за потпредсједника, и од тада, па све до данас, непрекидно је био дио најужег руководства клуба.
Умичевић се огласио и саопштењем за јавност, у којем је образложио оставку.
– Поштовани и уважени навијачи и пријатељи Рукометног клуба Борац, са жаљењем обавјештавам да сам дефинитивно одлучио да напустим позицију члана најужег клупског руководства. Прије осам година дошао сам у клуб заједно са Миланом Радовићем који је изабран за предсједника, када нико није хтио да преузме бригу о клубу, чак ни олимпијци и многи заслужни играчи Борца. Ми смо се ухватили у коштац заједно са господом Владимиром Бранковићем, Владимиром Благојевићем и осталима како бисмо клуб поставили на здравије темеље. Због здравствених разлога раније сам дао оставку на позицију потпредсједника, а онда на молбу садашњег предсједника Игора Јовановића прихватио сам да останем у управи. Сада дефинитивно одлазим и то на достојанствен начин, био сам активан члан управе и сматрам да сам радио савјесно и одговорно. Никада из клуба нисам узео ниједну једину марку, давао сам сопствени новац као и средства из Творнице обуће “Бема”. Знају играчи како сам о њима водио рачуна када су одлазили на утакмице. Могу се похвалити да сам осим новчаних средства, РК Борац m:tel донио титулу 2020. године у вријеме короне. Тада сам донио одлуку да се прекине такмичење у Премијер лиги БиХ и Борац прогласио шампионом, па када се титулама хвали господин Микић могу ваљда и ја. Чак смо тада играчима исплатили пуне плате и сигуран сам да смо једини то урадили у региону – навео је Умичевић, истакавши да је у посљедње вријеме дошло до несугласица када је ријеч о вођењу клуба.
– Многе ствари се не одвијају како треба и по питању простора који нам је отет, гдје је наступила тотална шутња и мук. Шутња је знак одобравања, тако да сам поприлично забринут због тог простора. Једноствано немамо подршку друштва, Владе, ресорних Министарстава, а завладала је и шутња унутар клуба, док сам једини који је зарадио тужбу за клевету од господина Торбице. Сматрам да је након осам година колико сам провео у Борцу, дошло вријеме и осјетим то на себи, да дођу нови људи који ће преузети клуб који готово да нема дуговања која су била милионска која су нас дочекала. Желим да кажем да су већ неки чланови управе прије мене дали оставке, неки се спремају да то ураде, неки сматрају да им је то приватна својина и нема ко да их смакне – навео је Умичевић, додавши на крају:
– На мој приједлог Кључ града Бањалука добио је наш легендарни голман Абас Арсланагић, прослављени тренер Велимир Петковић награђен је Златним грбом Града Бањалука, Бојан Љубишић био је најбољи спортиста Бањалуке, много младих играча је добило вриједна признања и све су ово били моји приједлози. На све ово могу бити поносан као и на заједничко покретање Бема рукометне лиге за ученике основних школа са РК Борац m:tel, а све са циљем да рукомет вратимо на мјесто које му припада. И даље ћу бити ватрени навијач Борца у свим спортовима, као предсједник Рукометног савеза Републике Српске желим да нагласим како ће Борац м:тел имати моју пуну подршку као и други клубови и сви су ми они једнаки. Хвала свима на сарадњи, хвала што су ме трпјели све ове године, у животу не штедим ни себе али ни друге. Увијек сам тражио рад, ред, дисциплину и одговорност. Срећно уз поруку: “Све док Врбас Бањалуком тече, Борац живјеће и прије и послије нас.” Спортски поздрав! – написао је Умичевић.