Послије две узастопна пораза на старту нове сезоне, рукометаши Борца ће против Леотара (субота, 18.00, дворана Центар) пробати да стигну до првог тријумфа у новој такмичарској години.
Требињци у Бањалуку долазе пуни оптимизма, с обзиром на то да су протеклог викенда на европској сцени елиминисали представнике Турске Кејчегиз и пласирали се у друго коло Европског купа, у којем ће копља укрстити са летонском екипом ТЕНАКС Добеле, против које су играли у истој фази и прошле године.
На конференцији за новинаре уочи овог меча, тренер Борца Ирфан Смајлагић упитан је да ли је добио ултиматум управе пред овај меч, с обзиром на поразе у дуелима са Горажде (24:25) и Босном (29:28).
– Нама је притисак одавно, од краја прошле сезоне. Мислите да је ствар у мени? Вјероватно јесте, увијек је тренер… Ако сам пристао да радим са оваквим условима и у хаотичној ситуацији, а преузео сам ризик вјерујући у себе у играче и клуб, да ће изаћи на здраве гране, онда… Ови услови у којима ми функционишемо нису нормални. Ово је ситуација у којој покушавам да објасним играчима да могу само они да настрадају, односно тренер. Нико неће гледати шта је иза сцене, већ свакога занима само представа. А шта преживљавамо ми као стручни штаб, играчи, то никог не интересује. У атмосфери у којој играчи размишљају да ли ће постојати клуб, улазимо у првенство а са свих страна нас ударају проблеми – од финансијских, здравствствених, менталних… Најлакше би било рећи не, дићи руке и отићи. У том случају оде и 15-16 играча који падају, а професионалци су и живе од рукомета – истакао је Смајлагић при обраћању седмој сили.
Како каже, кроз своју каријеру био је и у горим ситуацијама, за разлику од ове тренутне са којом се 99 посто играча први пут суочава.
– Захтијевам од њих да се понашају као да је идеална ситуација. Ја први захтијевам максимум, а над главама им стоји пуно упитника, које се трудимо да “очистимо”. Да ли желе кроз потешкоће да се изграде па постану боље особе и бољи играчи или желе да чекају да судбина разријеши сама од себе? Ситуација је комплексна, али није све у новцу. Каријера се гради годинама, нама преостаје да се боримо као да је све у реду, али ситуација је хаотична. Радимо на томе да очистимо главу играча, да не слушају средину, улицу, да буду професионалци, које гледају само кроз призму резултата, а не кроз проблеме – наглашава Смајлагић.
Због финансијских проблема Борац није играо много контролних утакмица, па се цех плаћа на старту првенства.
– Нама ове првенствене утакмице служе за стварање резулата, уигравање, провјеру играча и све остало. Ми радимо на 15 страна, али то нико не интересује. У коначници се само гледа да ли си побиједио или изгубио, да ли је играч болестан, гладан или жедан није битно јер то никог не интересује. То је судбина играча односно тренера и свих који се баве некакавим послом гдје се тражи резултат. Од три појачања, прву утакмицу нисмо имали ниједног, друга ствар – па нису три појачања. Довели смо једног играча којег нисмо имали, лијево крило, и средњег и то је играч који је алтернатива, није појачање. Када причамо о појачању, доводимо играча на позицију са које је неко отишао, а овај је бољи. Ми немамо лијевог бека и у тој причи нисмо се нешто појачали колико је требало. Играмо лигу и Европски куп, требало нам је 4-5 играча који ће нас појачати односно повећати ростер који ће дати квалитет тренингу.
У текућу сезону Борац је ушао само са једним класичим пивотом – Николом Маливојевићем.
– То је самоубилачки. Рачунати да се неће повриједити, да ће бити здрав, да неће бити уморан – то је… Међутим, тако смо кренули и то никог не интересује. Ја сам то прихватио и требало би и играчи. Један дио играча је припреме почео са неким опструкцијама у њиховом развоју. Пауза од мјесец-два, информације улице, шта ће бити за пар мјесеци, то све дјелује ментално на играче. Свако може имати размишљање, али праве информације како постати спортиста професионалац… Морамо да се издигнемо изнад околине. Није само новац у питању, ако играчи нису изградили свој став на који начин ићи кроз живот – закључио је Смајлагић.
(борац-спорт)