На данашњи дан отворена је “Борикова” биљежница – у њу се пише већ 46 година!

На данашњи дан, прије 46 година, свечано је отворена дворана Борик – истински храм спорта у граду на Врбасу!

Бањалучани су у мечевима својих љубимаца до краја шездесетих година прошлог вијека, када су у питању “мали спортови” (рукомет, кошарка), уживали махом на Стадиону спортских игара, који је отворен 13. септембарског дана 1952. године. Играли су ту кошаркаши Борца (као и на терену Гимназије), потом кошаркашице Младог Крајишника, рукометаши Борца… међутим одлуком руководећих глава југословенског спорта, морало је да дође до промјене.

Из престонице СФРЈ је крајем шездесетих година дошла депеша да утакмице морају да се играју на паркету, у дворани, па су се клубови из Бањалуке нашли у великом проблему.

Дворане која би одговорила захтјевима није било, па су се бањалучки спортисти сналазили како су знали и умијели, те своје утакмице играли у Добоју, Градишци, али и Славонској Пожеги.

И онда, историјска одлука за Бањалуку, 1. фебруара 1972. године!

Сеид Маглајлија, тада први човјек Бањалуке, именовао је комисију у саставу: Халид Црналић, Бесим Мулаомеровић, Неџад Хотић и Ирфан Маглајлић (касније су овом тијелу прикључени истакнути спортски радници Бањалуке Лимун Папић, Милан Тошић и Александар Равлић), који су гласно и јасно рекли: Стадион спортских игара неће се преуређивати (приједлог против којег су били рукометаши), правиће се дворана у насељу Борик!

Идејни пројекат дворане израђен је у Пројектном задову ”План”. На њему су радили инжињери Сеад Захировић и Есад Хаџиомерспахић, уз сараднике Хамеда Болића, Пере Олића и Веру Дугоњић.

Носилац грађевинских радова било је предузеће ”Крајина”, а на изградњи су још радили: ”Битуменка” (Сарајево), ”Елан” (Бегуње), ”Енергомонт” (Бањалука), ”Искра” (Крањ), ”Јадран” (Загреб), ”Кристал” (Бањалука), ”Пут” (Бањалука), ”Плескар” (Птуј), ”Термика” (Љубљана), ”Тапетар” (Сарајево), ”Унионинвест” (Сарајево), ”Универзал” (Сарајево) и ”Украс” (Нови Пазар).

Камен-темељац положили су рукометаши Милорад Каралић, Абас Арсланагић и Добривоје Селец (изостао Небојша Поповић) на чијим грудима је у Минхену, тек неколико дана раније, засјала златна олимпијска медаља.

Поменута бањалучка тројка била је дио репрезентације Југославије која је до трона стигла без иједног пораза, па се некако као логично наметало да баш они буду ТИ којима ће припасти ова част.

Изградња је трајала 18 мјесеци, а свечано је ”Борик” отворен, рекли смо, 20. априла 1974. године. Пригодним говором дворану је спортистима предао Хакија Поздерац, тадашњи предсједник Југословенског савеза за физичку културу.

Први меч на паркету ”Борика” одиграли су рукометаши Борца и Витекса из Високог, а тријумфовао је бањалучки тим резултатом 29:26.

Први гол постигао је Витексов Фикрет Хурем, а за Борац је први поентирао Раде Унчанин.

Након рукометаша, на терен су изашле кошаркашице Младог Крајишника и сарајевске Босне, која је тријумфовала резултатом 64:92.

Први кош у новоотвореној дворани био је дјело чланице Босне Гордане Јањић, која је поникла у Младом Крајишнику, док је први кош за ”малене” постигла Велинка Бошњак, касније супруга легендарног голмана Фудбалског клуба Борац Фуада Ђулића.

Наведимо само неке историјске тренутке из пребогате ризнице ”Борика”.

Једанаестог априла 1976. године на овом мјесту су рукометаши Борца постали прваци Европе, 21. марта 1978. године у финалу кошаркашког Купа Радивоја Кораћа (тад европско такмичење) играли су Партизан и Босна, док је 17. маја 1979. године боксер Маријан Бенеш покорио Европу.

Од 19. до 27. септембра 1980. године у ”Борику” је одржано првенство Европе за кошаркашице, док је у Бањалуци посљедњег дана септембра 1986. године Борац Инцел (данас СКК Борац 1947) угостио европског шампиона Цибону.

Петог маја 1991. године рукометаши Борца су у ”Борику” направили значајан корак ка освајању Купа IHF, док су 16. септембра 1998. године кошаркаши Борац Нектара (данас СКК Борац 1947) дебитовали  међународној сцени те играли током 2002, 2003. и 2004. године у Јадранској лиги. 8. јула 1999. године гостовала је Група 7, док је 2. јуна 2000. легендарна кошаркашица Слађана Голић у ”Борику” ставила тачку на богату каријеру.

Петог септембра 2001. године је отворен олимпијски славолук, 20. априла 2002. године Драженко Нинић је постао професионални првак Европе у кик-боксу, док су у новембру 2003. године у ”Борику” рукометаши Косига дебитовали у европским такмичењима.

2008. године одржано је Европско првенство у каратеу, исте године ”Борик” је био домаћин и Свјетског шампионата у куглању, а 2013. године у ”Борику” се одвијало такмичење једно од група у оквиру Свјетског јуниорског првенства у рукомету.

На крају, у августу 2015. године на паркету бањалучког храма спорта снаге су у пријатељској кошаркашкој утакмици одмјерили Србија и Словенија пред пут на Еуробаскет 2015, док је само неколико дана касније у ”Борику” организован квалификациони рукометни турнир за пласман у Лигу шампиона.

(борац-спорт, фото: архива)