Јелић: Борац је легенда моје каријере, клуб ми је остао у предивном сјећању

Заједно са дугогодишњим капитеном Кошаркашког клуба Борац Ангелом Трајковским, под командом тренера Александра-Аце Јурића, играо је и Слободан-Бато Јелић, који је наступао и за београдски Партизан, те, између осталог, 1964. године био члан јуниорске репрезентације Југославије, која је, под вођством Ранка Жеравице, наступила на 1. Европском првенству за јуниоре, одржаном у Напуљу. У то вријеме, дрес јуниорске репрезентације тадашње заједничке државе носио је и легендарни Богдан Тањевић.

– Видите о чему се ради, за мене је Борац легенда моје кошаркашке каријере. Морам одмах да вам кажем да је колективна мисао ветерана Борца да је далеко од врхунских кошаркашких такмичења наше такмичење доказ да и ту може да се води један диван, квалитетан спортски живот. Вјерујте ми, кад сам играо за Борац, ја сам се радовао његовим побједама више или једнако у односу кад сам играо за Партизан и репрезентацију. Борац ми је остао у предивној успомени, између осталог што је у то вријеме било много више разумијевања и међу играчима и међу тренерима. Тренери су нам били Милан Тошић-Прле и Александар-Ацо Јурић, људи који су имали велико кошаркашко знање, а који су и умијели да направе једну врсту која се касније звала југословенска школа кошарке. Она је подразумијевала да се не праве “индустријски” играчи, ако могу тако да кажем, него да се траже таленти и да се његују њихови квалитети. Поред тога, тренери су, рецимо мени, дали одријешене руке. Ја сам играо по цијелу утакмицу и, најважније од свега, имао сам право на грешку. Онда није било случајно што сам за двије године успио да будем најбољи стријелац Друге лиге Запад, док је, са друге стране, Радмило Мишовић био најбољи на Истоку, играјући тада за Борац из Чачка, те смо ми са 17 година позвани у репрезентацију Југославије, отпутовали смо на један турнир у Букурешту, вођа пута је био Стане Доланц, тадашњи функционер Олимпије и каснији члан Предсједништва СФР Југославије.

Борац, кошарка и спорт у цјелини су, према Јелићевом мишљењу, тада имали душу, али да данас то и није баш тако.

– То није случај само са Борцем, него и са многим клубовима екс-Југославије. Дошло је ново вријеме, нови стандарди, некад је новац служио за кошаркаше, а сад кошаркаши за неке менаџере и тренере служе за згртање новца. Новац је тај који дефинише сад многе ствари које су раније, да тако кажем, биле регулисане спортском етиком. И зато је сасвим друго вријеме, међутим како у животу, тако и у спорту, на тешке поразе и тренутке човјек не треба да кука, него треба да уради све што је до њега и што је у његовој моћи и да се превише не секира.

Јелић сматра да би било нормално очекивати да Борац једног дана постане лидер бх. и регионалне кошарке.

– Потребно је, прије свега, да имате једну квалитетну гарнитуру људи у клубу, односно квалитетну управу, која ће обезбиједити основне услове, и онда наћи тренера, који је једна од најважнијих фигура у кошаркашком спорту, и мислим да би Борац за врло кратко вријеме могао да буде оно што је некад био, значи у БиХ да буде један од лидера – навео је Јелић, који је имао савјет и за младе бањалучке кошаркашке снаге.

– Потребно је да доста тренирају и да прате кошарку и њен развој, односно у којем смјеру се развија, како би могли да раде, али је много важније да има неко са правим кошаркашим знањем ко би био практично савјетник, вођа или тренер тих младих играча, и, што је још важна ствар, људи који се брину о бањалучкој кошарци требало би да поведу рачуна да се бивши кошаркаши, гдје не мислим на себе или на моју генерацију, уколико оду, па стекну неки углед, врате у Бањалуку – рекао је Јелић и за крај свог обраћања, сходно реченом, испричао једну анегдоту из својих играчких дана.

– Једне године за 22. април, био је овдје један велики турнир, гдје су играли Партизан, Олимпија, Босна и бањалучки Борац и пошто су све то били респектабилни тимови, била је расписана новчана награда за прва три мјеста. Онда се неко из Борца сјетио да мене и Котарца (Блаж Котарац, оп.а.) зовне као појачања. Ми смо дошли и у првој утакмици побиједили Босну, те смо ми освојили треће мјесто, а од тада се једна сентенција међу кошаркашима провлачи, а важила је у том моменту за Босну, и гласила је “Немојте да спомињете Бањалуку јер могу да вам завуку” – закључио је Јелић.

(борац-спорт, фото/видео: борац-спорт)