Абас Арсланагић добитник награде ”Кључ града” са Повељом ”Почасни грађанин Града Бањалука”

Легендарни чувар мреже Рукометног клуба Борац и својевремено најбољи свјетски голман Абас Арсланагић један је од два овогодишња добитника највећег градског признања, Кључа града са Повељом “Почасни грађанин Града Бањалука”, одлучено је на јучерашњом сједници Скупштине Града Бањалука. Поред Арсланагића, исту награду, која ће бити уручена 22. априла на свечаној академији повом Дана Града, примиће и књижевник Коља Мићевић.

Арсланагић је рођен 2. септембра 1944. године у Дервенти, гдје се, у табору локалног Партизана, почео бавити рукометом као 14-годишњак. 1962. године Абас се отиснуо у Београд, гдје је наступао у Партизану, те недуго потом уписао Факултет за физичку културу.

Убрзо је стигао позив у Борац, у који је дошао 1963. године, али и који је након 2 године накратко напустио и вратио се у Дервенту јер није био задовољан статусом у клубу, али се врло брзо вратио у град на Врбасу и поново задужио црвено-плаву опрему.

Од тог тренутка, све остало је историја. 1969. године, као 25-годишњак, освојио је први Куп Југославије са Борцем, а исте године је забиљежио премијерни наступ у селекцији тадашње Југославије. У дресу Борца освојио је 4 национална шампионата и 5 куп-такмичења, а круна његове каријере у црвено-плавом табору било је освајање Купа европских шампиона 1976. године.

Успјешан је био и у репрезентативном дресу: 1970. године окитио се бронзом на Свјетском првенству у Паризу, двије године касније освојио је злато на Олимпијским играма у Минхену, а 1974. године био је члан државног тима који је на континенталној смотри у Брелину поновио успјех из главног града Француске.

Играчку каријеру завршио је 1977. године у редовима екипе TuS Nettelstedt-Lübbecke.

Значајне резултате Арсланагић је постизао и као тренер, прије него што се пензионисао 2013. године. Као тренер голмана сениорске селекције годину дана касније био је сребрни на СП у Западној Њемачкој, на кров свијета се као тренер Југославије попео 1986. године у Швајцарској, док је на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године освојио бронзу. Био је селектор Катара (4. мјесто на Азијском првенству 1991. године), Хрватске (5. мјесто на ЕП 1996. године у Севиљи) и Босне и Херцеговине (2003.).

Што се тиче клупске тренерске каријере, предводио је, између осталог, сарајевску Босну са којом је освојио дуплу круну, загребачке клубове Бадел, Медвешчак и Локомотиву, Бенфику, док је као тренер вољеног клуба, бањалучког Борца, 2007. године освојио Куп БиХ, први у клупској историји.

Иначе, Арсланагић је у свијету рукомета увео одређене новине у ову игру, које живе и дан-данас. Први је, приликом брањења седмераца, излазио на линију од 4 метра и високо дизао руке изнад главе како би одбранио ударац ривала. Исто је било и приликом удараца са крила, како би смањио угао под којим може да се упути лопта.

(борац-спорт, фото: борац-спорт, архива)