Двије деценије од освајања Купа маршала Тита

Фудбалски клуб Борац је 11. маја 1988. године остварио један од највећих успјеха у својој историји освојивши Куп СФР Југославије побједом над Црвеном звездом 1:0. Данас је тачно 20 година од тог великог резултата који су остварили Бањалучани у конкуренцији 5.868 екипа које су у сезони 1987/88. играли у најмасовнијем такмичењу Југославије.

Било је то 40. финале Купа за трофеј Маршала Тита, а Борац је ушао у историју као једини друголигаш који се попео на побједничко постоље. „Црвено-плави“ су као аутсајдери савладали фаворизованог шампиона из Београда који је три године касније стигао до шампионске круне у Европи, а потом и свијету. Успјех Борца је, тада, добио још више на значају.

Звезда је у 81. минуту послије дуела Милорада Билбије и Горана Милојевића добила поклон пенал од судије Блаже Зубера из Бачке Тополе. Међутим, голман Слободан Каралић који је стао на гол умјесто Aнте Јаковљевића изродио се, уз стријелца Сенада Лупића у јунака финала. Лопту на бијелу тачку поставио је капитен Београђана Драган Стојковић. Голман Бањалучана је прозрео његову намјеру, остао је на мјесту и ухватио „живу лопту“. О тренуцима непосредно него што ће одбранити једанаестерац Слободан Каралић каже:

– Као и сваки голман и ја сам тада против Стојковића имао минималне шансе. Кроз главу ми је прошло хиљаду комбинација, шта ће бити ако Звезда изједначи, како ћу се осјећати ако одбраним ударац… Све се десило у тренутку, ухватио сам лопту, испуцао је далеко од гола, а у загрљај су ми потрчали саиграчи. Сјећам се тога као данас да је било.

Након утакмице тренер Бањалучана Хуснија Фазлић био је срећан и од радости је истакао:

– Како је утакмица одмицала моје увјерење да можемо доћи до успјеха је расло. Срећан сам што смо освојили Куп и показали да и друголигаш може да дође до трофеја. Од играча смо тражили да покажу оно што знају и онолико колико могу. Послушали су ме. Голману Каралићу сам прије утакмице рекао ако дође до пенала, а Стојковић буде шутирао да се не миче. То се десило у регуларном току, одбранио је Пиксију ударац с 11 метара.

Стријелац побједоносног поготка против Црвене звезде Сенад Лупић, иако је тада била каријера пред њим као из топа је рекао:

– Ово је мој гол каријере, памтићу га док сам жив!

Сви медији у бившој Југославији су тријумф бањалучког Борца против фаворизованих „црвено-бијелих“ описали као сензацију, чудо. Нико тада није могао да сања да ће Крајишници на обје плећке оборити велику Црвену звезду. Београдски „Спорт“ је на насловној страни донио наслов: Борац ликује, Звезда тугује.

Дочек фудбалских хероја из Београда приређен је на некадашњем Тргу Едварда Кардеља, садашњем Тргу Крајине. Пред робном кућом „Боска“ окупило се више од 20.000 људи да поздрави своје љубимце. Скандирало се сваком понаособ, а пред раздрагане Бањалучане пехар Маршала Тита изнио је капитен Дамир Шпица који се присјећа тих тренутака:

– Када сам видио толики свијет срце ми је било пуно, био сам најсрећнији човјек на свијету. Видио сам да наши суграђани изузетно цијене подвиг који смо остварили у Београду. Чинило ми се да је цијела Бањалука дошла да нас поздрави. Наша имена су златним словима уписана у историју Борца.

Након освојеног трофеја Бањалучани су изашли на међународну фудбалску сцену, у тадашњи Куп побједника купова. Жријеб је додијелио Металист из Харкова, тадашњег прволигаша Совјетског савеза, сада члана Прве лиге Украјине. У првом сусрету у Бањалуци Борац је славио побједу 2:0, а у реваншу су тадашњи Совјети тријумфовали с 4:0 и прошли у друго коло такмичења које је у међувремену угашено.

Прије тријумфа над Црвеном звездом 11. маја 1988. године фудбалери Борца су још једном играли у финалу Купа Југославије. Било је то 29. новембра 1974. године када су поражени од сплитског Хајдука 0:1 поготком Бољата у 29. минуту. И овај сусрет је одигран на некадашњем стадиону ЈНA, данас кући Фудбалског клуба Партизан.

Прије распада заједничке државе фудбалери Борца освојили су и једини међународни трофеј, Митропа куп 1992. године када су у Фођи побиједили Вашуташ након бољег извођења једанаестераца 5:3. У регуларном дијелу резултат је био неријешен 1:1.

У Републици Српској Бањалучани су се радовали два пута трофеју Купа. Први пут 1995. године када су у финалу савладали Рудар Приједор (2:2, 3:2) и годину дана касније када су били бољи од брчанског Јединства (1:2, 1:0). Освојили су и двије шампионске титуле Српске, 2001. и 2006. године, а у овој сезони су на путу да трећи пут изборе пласман у Премијер лигу БиХ.

Поводом 20 година од освајања трофеја намијењеног побједнику Купа Југославије у понедјељак, 19. маја, с почетком у 18 часова биће одиграна ревијална, хуманитарна утакмица између ветерана Борца и Црвене звезде. Ове екипе требало би да, у већини, сачињавају играчи који су наступали за два клуба у финалу 1988. године.

ЦРВЕНA ЗВЕЗДA – БОРАЦ 0:1

Стријелац: Лупић у 60. минуту, стадион: ЈНA у Београду, гледалаца: 25.000, судија: Блажо Зубер (Бачка Топола), помоћници: Гоце Попев (Скопље) и Васо Вујовић (Цетиње), делегат: Слободан Мугоша (Титоград), жути картони: Цветковић, Милојевић (Црвена звезда), Беширевић, Шпица (Борац).

ЦРВЕНA ЗВЕЗДA: Стојановић, Милојевић, Маровић, Јурић, Радовановић, Кривокапић, Бинић, Просинечки, Цветковић, Стојковић, Ђуровић (од 71. минута Јоксимовић). Тренер: Велибор Васовић.

БОРAЦ: Каралић, Малбашић, Матаја, Билбија, Липовац, Шпица, Дургутовић (од 74. минута Шијаковић), Матејић, Беширевић, Поповић, Лупић (од 88. минута Лемић).