И финале 40. купа маршала Тита изнеђу Црвене звезде и Борца имало је свог јунака и трагичара. Први играч сусрета био је голман Бањалучана Слободан Каралић, док је Драгану Стојковићу припао епитет трагичне личности овог дуела.
– Ово је мој најсрећнији дан у животу, и то на крају каријере. Никад, никад га нећу заборавити – говорио је Каралић.
Док је био у Црвеној звезди, саиграчи су га звали Цар, а да је тај надимак и заслужио, показао је у финалној утакмици, када је царевао у свом шеснаестерцу.
– Нису ми случајно у Звезди дали надимак Цар. Чини ми се да та утакмица и сада траје, да још не би затресли мрежу. Бескрајно сам срећан због сјајних, како извјештачи кажу, одбрана у Купу, које су помогле Борцу да се домогне најдражег трофеја.
О одбрањеном пеналу Пиксију каже:
– Прије почетка сусрета тренер Фазлић ми је говорио како то Пикси изводи пенале. Рекао ми је да ако буде једанаестерац за Црвену звезду, а буде га изводио њен капитен, да нигдје не мрдам ,да останем на средини гола. То сам урадио и све сте видјели. Лопта је дошла у моје руке.
По ријечима Каралића, Борац је играо сјајно!
– Не сјећам се кад смо овако добро играли. Као тим, беспријекорно смо функционисали. Није било слабог појединца. Ма, не знам кога бих могао издвојити, кад су сви играли за десет – ријечи су Слободана Каралића.
(Спорт клуб)
