50 година од отварања храма спорта! На данашњи дан Борик предат спортистима – остало је историја…

Пола вијека! Управо толико се навршава ове суботе, овог 20. априла, од свечаног отварања дворане Борик – бањалучког храма спорта!

Већ 50 година Борик поносно и пркосно стоји у строгом центру Бањалуке, а да може – прозборио би о бројним асовима који су кроз њега прошли, водили рововске битке, освајали титуле…

Посвједочио би како су баш на том мјесту рукометаши Борца покорили Европу (1976.), говорио би о легендарном боксеру Маријану Бенешу који је баш ту постао првак Европе (1979.), не би заборавио ни Европско првенство за одбојкашице (1979.) и кошаркашице (1980.), препричавао би потезе мајстора малог фудбала са култног турнира, причао би о доласку европског шампиона Цибоне (1986.), знао би да каже коју и о култним утакмицама Борац Нектара у Купу Радивоја Кораћа и Рајмонда Сапорте, партијама и блиставом опроштају ”кошаркашке краљице” Слађане Голић…

Почетком маја 1991. године, Борац је у двомечу против ЦСКА кренуо из Борика ка трофеју у Купу IHF, 2001. године је отворен олимпијски славолук који краси улаз у дворану, годину дана касније у овој дворани кик-боксер Драженко Нинић постао владар Старог континента у професионалној конкуренцији…

Шездесетих година прошлог вијека, челни људи југословенског спорта донијели су одлуку прошлог вијека донесена одлука да тзв. мали спортови (рукомет, кошарка..) више не могу да се играју на отвореном, већ у дворанама. До тада су већину мечева Бањалучани посматрали на некадашњем Стадиону спортских игара (саграђен 1952. а срушен 2002. године), а након што је донесена поменута одлука, бањалучки клубови су своје мечеве играли широм Југославије, с обзиром на то да у Бањалуци није било спопртске дворане!

С тим у вези, као веома значајан памти се 1. фебруар 1972. године, када су тадашње градске власти донијеле одлуку да се ”мали Борчев” неће реновирати, већ ће Бањалука добити дворану којом ће се поносити!

Тада је први човјек Бањалуке Сеид Маглајлија именовао комисију у саставу: Халид Црналић, Бесим Мулаомеровић, Неџад Хотић и Ирфан Маглајлић (касније су овом тијелу прикључени истакнути спортски радници Бањалуке Лимун Папић, Милан Тошић и Александар Равлић), који су одредили да ће се дворана правити у насељу Борик, по којем и дан-данас носи име.

Идејни пројекат дворане израђен је у Пројектном задову План, а на њему су радили инжињери Сеад Захировић и Есад Хаџиомерспахић, уз сараднике Хамеда Болића, Пере Олића и Веру Дугоњић.

Носилац грађевинских радова било је предузеће Крајина, а на изградњи су још радили: Битуменка (Сарајево), Елан (Бегуње), Енергомонт (Бањалука), Искра (Крањ), Јадран (Загреб), Кристал (Бањалука), Пут (Бањалука), Плескар (Птуј), Термика (Љубљана), Тапетар (Сарајево), Унионинвест (Сарајево), Универзал (Сарајево) и Украс (Нови Пазар).

Био је 24. септембар 1972. године, када су камен-темељац за градњу Борика положили златни рукометаши Милорад Каралић, Абас Арсланагић и Добривоје Селец (изостао Небојша Поповић) који су у Минхену, тек неколико дана раније, освојили најсјајнију олимпијску медаљу бранећи боје југословенског тима.

Изградња је трајала 18 мјесеци, а свечано је спортски понос Бањалуке отворен на данашњи дан 1974. године. Пригодним говором дворану је спортистима предао Хакија Поздерац, тадашњи предсједник Југословенског савеза за физичку културу.

Први меч у новоизграђеној дворани одиграли су рукометаши Борца и Витекса из Високог. Тријумфовали су црвено-плави резултатом 29:26, а остаће вјечно уписано да је први гол постигао првотимац Витекса Фикрет Хурем. На другој страни, за Борац је први стријелац био Раде Унчанин.

Послије рукометаша, на терену су се појавиле кошаркашице Младог Крајишника и сарајевске Босне, која је тријумфовала резултатом 64:92. Први кош у новоотвореној дворани постигла је чланица Босне Гордана Јањић, која је поникла у Младом Крајишнику, док је први кош за ”малене” уписала Велинка Бошњак, касније супруга легендарног голмана Фудбалског клуба Борац Фуада Ђулића.

ПРВА УТАКМИЦА У БОРИКУ ИКАД

БОРАЦ – ВИТЕКС 29:26

дворана: Борик, гледалаца: 3500, судије: Југ и Буковац (Цеље).

БОРАЦ: Арсланагић, Селец 4, Рађеновић 6, Бјелић 1, Поповић 11, Б. Голић 1, М. Голић, Унчанин 5, Јанчић 1, Вукша, Вујиновић, Кекеровић.

ВИТЕКС: Каравдић, Китић, Кокановић 3, Р. Антовић 5, З. Антовић 1, Симић 1, Хурем 4, Сирчо 7, Шахиновић 1, Максимовић 4, Мустагрудић, Хоџић.

(борац-спорт)