У присуству бројних званица из јавног живота Бањалуке и Републике Српске, у четвртак увече је у дворани Борик одржана промоција књиге ”Тако је писао Лимун Папић”, аутора Жељка Тице и Татјане Папић – Џакуле, кћерке легендарног бањалучког спортског новинара.
Вече препуно емоција, вече сјећања на барда спортске писане ријечи, вече заслуженог омажа човјеку који је задужио и обиљежио спортско новинарство у граду на Врбасу. Аутори књиге, који су мјесецима вриједно радили на припреми исте, на 242 стране су дочарали живот и рад Лимуна Папића, доајена који је преминуо 2003. године у 70. години живота.
– Посебно је када пишете о свом новинарском узору и учитељу. Лимун је нешто посебно и јединствено. Оставио је посебан траг у спорту и спортском новинарству у Бањалуци. Било је тешко писати и изабрати између мали милион текстова, а да се човјек не понавља. Мени је било лакше него Таци (Татјана Папић – Џакула), она је стално плакала – рекао је бањалучким новинарима прије промоције Жељко Тица.
– Било је јако тешко, али срећом Жељко Тица и ја смо полако то радили, он је увијек био уз мене и вјетар у леђа. Од Лимуновог рада смо издвојили оно што мислимо да је најважније – Свјетско првенство, Олимпијске игре, Маријан Бенеш и свашта још нешто – истакла је Татјана Папић – Џакула.
Лимун Папић је рођен 3. новембра 1933. године у Бањалуци, гдје је завршио Учитељску и Вишу педагошку школу. Као омладинац (1949. године) био је члан атлетске репрезентације БиХ на 800 и 1.500 меатара, али је због туберкулозе плућа био приморан да напусти бављење атлетиком.
Новинарством је почео да се бави у априлу 1952. године, као хонорарни сарадник у београдском листу “Наш спорт”, а касније “Спорт”, чији је дописник био све до 1995. године.
Са “Бањалучким новинама” (касније “Крајишке новине”, затим “Глас”, па “Глас Српске”), почео је да сарађује у јануару 1954. године, а радни однос са овим листом засновао је у септембру 1958. године и био стално запослен у том листу.
Био је покретач акције Избора десет најбољих спортиста Босанске Крајине, касније Републике Српске, а све је почело давне 1955. године и траје до данас.
Од 2003. године у склопу те манифестације најбољем спортском новинару Републике Српске додјељује се награда која носи назив “Златно перо Лимун Папић”.
Аутор је или коаутор многих књига са спортском тематиком: “50 година Фудбалског клуба БСК”, “Од Монтевидеа до Шпаније”, “Крајишник којег више нема”, “Пола вијека Кошаркашког клуба Борац Нектар”, “45 избора десет најбољих спортиста”, “Рукометни клуб Борац 1950 – 1985″…
У више наврата био је члан руководства Рукоментог клуб Борац, Фудбалског клуба Борац, БСК-а… а пет година је обављао дужност генералног секретара Организационог комитета Кошаркашког европског првенства (КЕП) за жене, које је септембра 1980. године одржано у Бањалуци. Извјештавао је са великих спортских такмичења: Љетних олимпијских игара у Монтреалу, Зимских олимпијских игара у Сарајеву, Свјетског фудбалског првенства у Риму, Универзијаде у Загребу, Европског првенства у атлетици у Сплиту…
Преминуо је 10. августа 2003. године, а сахрањен је 11. августа на гробљу “Свети Пантелија” у Бањалуци.
(борац-спорт, фото: СЦ Борик)