Комеморација поводом смрти легендарног нападача и тренера Борца Хусније Фазлића, који је преминуо прошлог четвртка у 80. години, одржана је данас у Малој вијећници Банског двора у Бањалуци.
Фазлић је оставио неизбрисив траг у историји Борца. Као играч, одиграо је више од 500 утакмица у црвено-плавом дресу и постигао преко 400 голова, а посљедњи пут је дрес нашег клуба обукао 14. маја 1974. године, у дуелу са сарајевским Жељезничаром, када је у побједи резултатом 6:4 постигао три гола.
Као тренер, предводио је тадашњу, легендарну генерацију до трофеја у Купу маршала Тита 1988. године, док је три године касније, када је Борац заузео четврто мјесто у Првој лиги Југославије под командом Владице Поповића, обављао улогу спортског директора.
По одласку са наших простора, живио је и радио у Њемачкој, а највише се истакао у Вердеру из Бремена, гдје је радио као спортски директор и шеф скаутинг службе.
– Драги Хуне, драги мој тренеру и велики пријатељу, има оних који кажу да је фудбал најважнија споредна ствар на свијету. Ми, који смо расли уз тебе, не би се сложили са тим. За нас је фудбал увијек био најважнија ствар, игра која је налик животу. Пун успона и падова, игра која са собом носи емоцију, игра која ствара пријатељства за сва времена и приче које никада неће бити заборављене.
Хуне мој, уз тебе смо научили да је важно бити Борац. На терену и ван њега. Од тебе смо научили да нема непремостивих препрека и да је све могуће, ако дајеш све од себе.
Од нас, голобрадих младића, створио си ратнике који су били спремни да за Борац ураде све што је потребно да би стигли до побједе. Научио си нас да је марљив рад једини пут који води ка успјеху. Учио си нас да никада не одустајемо, да на сваки ударац узвратимо још јаче.
Био си човјек фудбала, али је најважније да си увијек био и остао човјек. Спреман да помогне, спреман да саслуша, удијели савјет, али и критику, увијек неопходну да би човјек кренуо напријед.
Хуне мој, данас смо се окупили теби у част, али неће ово бити посљедњи пут да се окупљамо у знак сјећања на тебе. Сви ми који те памтимо, памтићемо сваки дан проведен са тобом. Памтиће те и Бањалука све док Врбас тече. Хуне мој, хвала ти за све што си урадио за нас, за наш клуб, за наш град – ријечи су којима се од Хусније Фазлића опростио Дамир Шпица, капитен генерације која је прије 34 године остварила највећи успјех у клупској историји.
Неизоставан члан те култне екипе био је и садашњи предсједник Борца Стојан Малбашић.
– Драги мој тренеру, пријатељу, Хуне мој, прошли смо заједно много тога на фудбалском терену, али и ван њега. Много тога смо имали заједничког. И ти и ја, провели смо дане у БСК-у, али нас је наш Борац учинио нераздвојним за сва времена. Свом Борцу дао си оно најбоље што си имао, а Борац је од тебе створио борца који никада не одустаје.
У клупској историји, за сва времена, остаће уписана твоја дјела. И, као играча, и као тренера. Тешко је рећи да ли си био бољи у копачкама, или док си нас са клупе водио до великих успјеха и једног од највећих, када смо на плећа на бацили Црвену звезду у сред Београда.
Од нас си створио генерацију која је била гладна побједа, генерацију, која је живјела за Борац, генерацију која и дан данас живи за Борац.
Хуне мој, сви ми који смо овдје, али и сви они којима срце куца за Борац памтиће те вјечно. Оставио си неизбрисив траг у нашој Бањалуци, а странице клупске историје писане твојим рукописом сијаће, за сва времена, златним сјајем.
Нама, у аманет, остаје да причамо у Хуснији “Хуни” Фазлићу, Борчевцу од главе до пете, борцу који је за наш грб, за наш град увијек давао све од себе.
И, вјеруј ми, Хуне мој, да ће прича о теби наставити да живи. Нека ти је вјечна слава и хвала – истакао је Малбашић.
Хснија Фазлић биће сахрањен 19. октобра у Бремену.
(борац-спорт, фото: борац-спорт, МОНДО/Славен Петковић)