Веома емотивно обраћање бањалучким новинарима имао је тренер Борца Ненад Лалатовић два дана након пораза у Торшавну и елиминације из квалификација за Конференцијску лигу.
На конференцији за новинаре, стратег црвено-плавих подвукао је да му је ово један од најтежих пораза у каријери.
– Морам да кажем да сам јако разочаран, да ми је у тренерској каријери која је дуга већ 12 година, а од своје осме године сам у фудбалу, ово један од најтежих тренутака и сигурно један од најтежих пораза зато што га нисам очекивао. Сматрам да смо били фаворити у тој утакмици, не бјежим од одговорности, ако је неко крив, ја сам. Мени не требају адвокати, страх ни од кога немам, нити ћу некоме много да се правдам. Желим да се извиним под број један навијачима, вама медијима, знам да и ви који пишете о клубу волите Борац. Ово је једна велика рана за све нас, али та рана мора да зарасте и да наставимо даље. Велика бол остаје, знам да су навијачи очекивали да прођемо у друго коло, очекивао сам и ја, нисам могао да сањам да ћемо испасти. Поготово ме боли начин на који смо испали – рекао је Лалатовић на почетку конференције за новинаре.
Тренер црвено-плавих сматра да Б36 Торшавн није био бољи ривал од његовог тима.
– Мислим да смо до тог гола из слободног ударца све држали у својим рукама, да смо првих пола сата играли јако добро, гдје смо имали два отворена шута Мелега и Лукића, гдје смо имали један бочни центаршут гдје смо каснили, гдје онда примамо три гола из три прекида. Послије тог првог гола, они добијају црвени картон, нама је судија рекао на полувремену да ће бити много ригорознији према клупи и играчима. Ја сам извео Попару, онда креће то друго полувријеме, видјели сте и сами, правимо глуп фаул на центру гдје Гајић прави жути картон. У том моменту сам рекао Лазићу, пошто је други штопер, да се загријава како би ушао у игру јер сам знао да ће Гајића искључити јер је судија апсолутно био наклоњен њима, али то уопште није оправдање. Гајић послије пет секунди добија црвени картон, изгубили смо утакмицу послије два пенала и слободног ударца, што ме још више боли. Да су то биле неке уигране акције, неки центаршутеви, да су нас угрожавали… Послије су имали још двије стопостотне шансе гдје смо ми почели да играмо са другим шпицем, гдје су имали пуно простора иза наших леђа. Послије тога смо успјели да постигнемо погодак, мислим да смо били бољи противник и у продужецима, гдје је Мркаић имао још једну стопостотну прилику, а да је судија имао исти критеријум, могао је да досуди и пенал за Борац.
Лалатовић се осврнуо и на бројне негативне коментаре према њему и играчима, који су осванули на друштвеним мрежама и форумима.
– Искрен да будем, нисам ни читао коментаре ко шта пише нити икад у животу читам нити ме занима ко шта коментарише. Има много незадовољних људи, поготово оних који коментаришу и који су незадовољни својим животима и једва чекају да се овако нешто деси. Нисам читао коментаре, не знам шта се пише да бих могао нешто више да кажем. И боље што не знам, нисам хтио да читам јер знам себе какав сам и знам како бих ја реаговао. И онда због тога уопште не знам шта се писало, не знам шта се говорило нити желим да знам. Само желим једно да кажем – да сваког навијача Борца поштујем, да Бањалуку волим и да сам у Борац дошао да помогнем, а не да одмогнем. Кад будете хтјели да одем, ја ћу отићи! Те секунде ћу отићи, нећу правити проблем. Нема потребе сад за прозивкама, до јуче сте ме дочекивали као не знам кога, ја то нисам тражио. Сад послије пет дана нико ништа не зна, то је немогуће. Ти људи који тако коментаришу, могу ја њима нешто да поручим. Ви ништа не знате, чим тако коментаришете. Дошао је неко ко смије да вам каже – ви ништа не знате. Ја ћу вам рећи, немате појма о животу. За 20 дана не може ништа у животу да се направи. Треба да прође вријеме – рекао је Лалатовић, наводећи примјер мостарског Зрињског.
– Тог колегу јако цијеним, сигурно је најбољи тренер у лиги. Зрињски је имао стрпљења са њим, Зрињски данас игра допадљив фудбал, има врхунског тренера и играче а то не може преко ноћи него управа клуба и навијачи су вјеровали том тренеру, дали му подршку и послије годину дана су почели да долазе резултати. Ја сам тек дошао у Борац, не можете да очекујете да махнем чаробним штапом и да све функционише на једном нивоу који је потребан. На примјер, када сам дошао у Војводину, првих шест мјесеци је било јако тешко, нисам имао неке резултате. Међутим, управа ми је вјеровала и послије тога сам постао најбољи тренер у историји по броју побједа, освојио сам и трофеј и послије тога смо играли најљепши фудбал. Првих шест мјесеци то није дјеловало тако, док се нису сложиле коцкице, док нисмо прошли припреме. Знам да немамо пуно времена, да су сви нестрпљиви, али да бисмо били на нивоу на којем навијачи очекују, треба да прође вријеме. Сад могу да кажем да сам сигуран да би послије годину дана, али тешко да овдје иједан тренер остане толико, кад би било стрпљења, Борац био озбиљан кандидат да уђе у групну фазу Конференцијске лиге, након годину дана рада са мном. Имам тим који ради годину са мном, да правимо, да пробам да уђем у групну фазу и да пробамо да освојимо један или два трофеја у Бањалуку и Републику Српску, али не знам да ли то више смијем да кажем јер видим да и то многима смета кад то изговарам. Једноставно, ја сам Србин, волим Бањалуку и Републику Српску и да радим негдје друго, рекао бих да вратимо титулу у тај клуб, тај град… Конкретно, сад сам у Бањалуци и желим то да урадим овдје!
Приликом обраћања седмој сили, Лалатовић је чак споменуо да, од доласка у Бањалуку, још ни кофере није отпаковао.
– Треба то одмах да знате. Ево, уђите сад у собу, извадио сам пар мајица и бермуда, мрзило ме је да отпакујем кофере. Данас кад сам видио, помислио сам “Па ти ниси ни распаковао кофере, а неки људи желе да ти виде леђа.” Дошао сам да направимо добар резултат, због људи из клуба и навијача, они ме знају. Кад год желе и кад год буду хтјели да ми виде леђа, нека дођу, попричају са мном, са потпредсједником клуба, да кажу “иди”, ја те секунде одлазим. Стварно сам дошао свим срцем да донесем нешто ново у Републику Српску, моји играчи за ово што се десило нису криви, сву кривицу преузимам на себе. Испали смо наивни, и тај играч над којим су направљена два пенала нам се смијао у лице, он их повуче, они њега, он падне, судија свира пенал.
Људи ме мрзе, а да ме и не познају – била је такође Лалатовићева реплика у Трофејној сали.
– Прво ме волиш, па ме мрзиш, па ме не волиш, па ме волиш, па ме љубиш, па ме пљујеш… Одлучите се шта је. Ја сам човјек који је од малих ногу васпитан да не мрзи никога. Да си Хрват, Бошњак, Шиптар, ја те не мрзим. Да ли си Србин, ја те волим, али остале не мрзим, поштујем и цијеним и увијек бих им пружио руку. Кад сам дошао у Бањалуку, мислио сам да овдје сви живе као једна породица, а онда сам схватио да једни друге не воле, да једни други желе да руше. Ови други који нису ту желе да руше ове који јесу, а не воле ове зато што ови имају резултат – истакао је Лалатовић, који се на крају дотакао једне фотографије са тренинга у Модричи, на којој стоји са подигнута три прста, а која је, наводно, послата у Сарајево како би му се напакостило.
– Јесам подигао три прста, онако махинално, у некој нашој шали, клупској. Та се слика послала у Сарајево, људи одавде из Бањалуке, да их сад не именујем. Послали су ми поруку шта је та особа написала, “објави ту слику, молим те”, да ја имам проблема кад дођем тамо. Значи, наши људи одавде, људи око клуба. Ја сам био у шоку, нисам могао да вјерујем. Ја то јесам урадио, али не против навијача Сарајева, Бошњака, урадио сам то зато јер сам, јебига, Србин. Не стидим се свога, али моји шаљу слику тамо да би они мене дочекали на нож када дођем. Никад се не зна, можда једног дана будем и тренер у Сарајеву. Не мрзим никога, али зашто ви одавде из Бањалуке шаљете моју слику да би ти људи мене мрзили кад ја дођем тамо, да би мени и клубу правили проблем? То само показује колико ми имамо непријатеља око клуба – истакао је на крају Лалатовић.
(борац-спорт, фото: борац-спорт)