70 година кошарке у Бањалуци

На данашњи дан прије 7 деценија основан је КК Борац, најстарији кошаркашки клуб на територији данашње Босне и Херцеговине, чиме је почела да се пише историја бањалучке кошарке.

Наиме, средином 1947. године, са краткотрајног курса у Земуну, на којем су полазници припремани за тренере и инструкторе спортских секција, у град на Врбасу се вратио Александар Мастела, један од најбољих фудбалера и фудбалских тренера Бањалуке свих времена, донио кожну кошаркашку лопту, те окупио око себе групу младих Бањалучана, пренио им властита кошаркашка знања и објаснио правила. Један од његових првих кошаркашких ученика био је и Милан Тошић-Прле, прослављени кошаркаш и тренер Борца, који је, рецимо и то, 1970. године, као помоћни тренер Ранку Жеравици, са репрезентацијом Југославије освојио Свјетско првенство у Љубљани.

Исте године, у Бањалуци је изграђено прво кошаркашко игралиште, које се налазило на јужној страни садашњег Градског стадиона (код садашњег семафора), док је 1947. године Борац одиграо и прве првенствене утакмице у историји. Било је то у октобру, у Тузли, на првенству БиХ. У првој званичној утакмици кошаркаши Борца поражени су од домаће Слободе резултатом 42:18, док су прву побједу забиљежили над КК Крека 37:24.

26. фебруара 1951. године Кошаркашки клуб Борац добио је вриједно признање; на Скупштини Кошаркашког савеза БиХ, одржаној у Сарајеву, Борац је проглашен за најбољу кошаркашку организацију у БиХ јер се “веома добро организационо средио, проводио је систематски рад на омасовљењу и квалитетном напретку кошарке”. Само годину и по дана касније, односно 13. септембра 1952. године, свечано је отворен Стадион спортских игара (изграђен у центру града, срушен 2002. године), на којем је Борац свој званичне утакмице играо све до изградње Спортске дворане Борик у истоименом насељу априла 1974. године. Истог септембарског дана 1952. године одиграна је и прва ноћна кошаркашка утакмица, у којој је екипа Борца савладала Млада крила резултатом 29:27.

20. септембар 1953. године остаће забиљежен у клупској историји као датум када је Кошаркашки клуб Борац по први пут постао шампион БиХ и стекао право да се бори за улазак у елитно југословенско друштво. Квалификације нису прошле успјешно: на турниру одржаном у Карловцу у априлу наредне године, Борац је заузео посљедње, четврто мјесто, иза карловачког Жељезничара, загребачке Младости и Жељезничара из Марибора.

13. јануара 1957. године основан је Срески кошаркашки одбор, чиме је направљен значајан корак ка јачању и омасовљењу кошарке не само у Бањалуци, већ и Босанској Крајини у цјелини. Исте године, али у септембру (29. септембар), кошаркаши Борца су по други пут у клупској историји постали шампиони БиХ и стекли нову шансу да се боре за наступ у југословенској кошаркашкој елити. Одмах по освајању титуле, Борац је истакао кандидатуру за организацију турнира за пласман у Савезну лигу, али је Кошаркашки савез Југославије прилику да организује смотру дао Задру, који се, на крају, на домаћем терену, побједама над Борцем и мариборским Браником, изборио за елитно друштво.

1962. године Кошаркашки клуб Борац је, коначно, дебитовао на савезној сцени. Наиме, у јануару те године, Кошаркашки савез Југославије је донио одлуку да буду формиране три групе Друге лиге: исток, центар и запад. Борац је, одлуком челника КСЈ, сврстан у групу центар, заједно са још девет екипа, а претходно је, додајмо и то, у првенству БиХ освојио друго мјесто, иза сарајевског Жељезничара.

Прву утакмицу у савезним лигама Југославије Борац је одиграо 22. априла 1962. године у Бањалуци против Пролетера из Зрењанина, који је тријумфовао резултатом 65:66, док је прву побједу Борац уписао седам дана касније у Земуну против домаће Младости резултатом 64:94. Исте године, 2. септембра, у оквиру 14. кола Борац је, на терену Гимназије, савладао сарајевску Босну резултатом 143:50. Споменути меч остаће забиљежен у историји као први савезни у којем је Борац постигао 100 и више поена, а 100. кош постигао је Коста Видовић. Иначе, Борац је, на крају такмичења у Другој лиги центар, заузео пето мјесто, иза Пролетера, тузланске Слободе, Војводине и Динама. Иза Борца су остали Слобода (БГ), Жељезничар, Младост, Нови Сад и Босна.

Исте године, на захтјев Југословенског савеза за физичку културу (СОФК), Кошаркашки савез Југославије је укинуо друге лиге, тако да се, у наредних неколико сезона, Борац поново такмичио у Републичкој лиги БиХ.

Тако је било све до 1968. године, када је, 21. јануара, одлучено да се Друга лига поново формира, али по узору на фудбал – у двије групе: источну и западну. Борац је, након што је сезону у Републичкој лиги БиХ завршио на трећем мјесту, иза сарајевских клубова Млада Босна и Босна, сврстан у групу Запад. У исту су били смјештени: Борац, Млада Босна, Босна, Илирија (Илирска Бистрица), Лесонит (Љубљана), Кварнер (Ријека), Трешњевка (Загреб), Домжале, Марибор, Младост (Загреб), БСК (Славонски Брод) и Медвешчак (Загреб). У Другој лиги запад Борац је дебитовао 14. априла 1968. године, поразом од Илирије резултатом 67:64, док су прву побједу кошаркаши Борца уписали седам дана касније у Бањалуци над љубљанским Лесонитом (78:55).

У новембру 1969. године, у Бањалуку је стигла прва спортска титула након разорног октобарског земљотреса; освојили су је јуниори Борца, који се се на турниру првенства БиХ, одржаном 8. и 9. новембра у Тузли, окитили титулом шампиона БиХ.

Иначе, када је у питању Друга лига запад, Борац је у истој наступао до априла 1974. године, када је заузео посљедње мјесто и тиме био приморан да се врати у Републичку лигу БиХ. Истина, било је то привремено, с обзиром да се Борац исте године вратио у друголигашко друштво (овог пута у сјеверну групу), заузевши друго мјесто у Републичкој лиги БиХ, иза Илиџе.

1974. година остаће упамћена и по томе што је тада, 9. марта, у дресу Борца дебитовао Драган Вуковић-Скака, један од најбољих кошаркаша Борца у 70 година дугој историји. Било је то на утакмици Друге лиге запад, између Борца и Босне, која је завршена побједом гостију резултатом 65:93.

1977. године Кошаркашки клуб Борац је поново испао из Друге лиге и поново заиграо у Републичкој лиги, да би 1979. године, према пропозицијама такмичења, Борац био пребачен у Другу републичку лигу, тзв. Крајишку кошаркашку лигу, у којој је, у октобру, побједом над Тајаном из Завидовића изборио повратак у Републичку лигу.

Годину дана касније, у октобру 1980. године, Борац је заузео друго мјесто у Републичкој лиги БиХ и постао члан тек формиране Међурепубличке лиге центар (Друга савезна лига).

С првим данима 1981. године, стигле су и тужне вијести: 2. јануара преминуо је Александар Мастела, који је, како је речено, донио прву кошаркашку лопту у Бањалуку и “посијао сјеме” из којег ће касније никнути Кошаркашки клуб Борац.

11. априла 1984. године у Борову је одиграна мајсторица између Борца и Лифама из Старе Пазове за пласман у Прву Б савезну лигу. Борчеви кошаркаши тријумфовали су резултатом 82:77 и изборили право да се такмиче у Првој Б савезној лиги, у којој су дебитовали 6. октобра исте године, побједом над Олимпијом резултатом 102:95.

У Првој Б савезној лиги Борац је наступао једну сезону – испао је 9. марта 1985. године. Исте године, али у септембру, Кошаркашки клуб Борац и РО Инцел потписали су самоуправни споразум о дугорочној сарадњи у области спорта и физичке културе. Борац је, на основу споразума, имену додао и име фирме и у наредном периоду наступао под именом Борац Инцел.

30. септембра 1986. године Борац Инцел је у дворани Борик снаге одмјерио са тадашњим шампионом Европе загребачком Цибоном. Утакмица је одиграна пред скоро 6000 гледалаца, а Цибона је у град на Врбасу како би “исплатила” одлазак Славена Дележана у њене редове. Шампион Старог континента, предвођен легендарним Драженом Петровићем, тријумфовао је резултатом 118:87.

1991. године, након шест година, Борац се вратио у Прву Б савезну лигу. Наиме, 16. марта 1991. године, Борац Инцел је у дворани Борик савладао Кривају из Завидовића резултатом 99:87 и поново се вратио на југословенску савезну сцену.

У сезони 1991/1992. Борац је заузео одлично, треће мјесто иза клубова Зорка Ива и Београд, да би 1992. године, 29. септембра, под именом Борац Јагодина, дебитовао у ЈУБА ВИНЕР БРОКЕР лиги побједом над екипом Будућности резултатом 75:72.

Током 1992. и 1993. године Борац се у лиги такмичио и под именима Борац Рума и Борац Боровица, а од ЈУБА ВИНЕР БРОКЕР лиге се опростио у марту 1993. године након пораза у “Шумицама” од Радничког резултатом 96:87 и поново се преселио у Прву Б савезну лигу.

Упоредо са југословенским, одржавана су и такмичења у Републици Српској. 16. и 17. октобра 1993. године у Бањалуци је одржан финални турнир шампионата Републике Српске, на којем су, поред Борац Боровице, учествовали и бањалучки Орлови, зворничка Дрина и бијељинска Семберија. Побједама над Семберијом резултатом 100:62 и Орловима 101:93, Борац је по први пут постао шампион Републике Српске.

У прољеће 1994. године, Борац Боровица стиже до трофеја у првом Купу Републике Српске. У финалној утакмици, одиграној 16. априла у Зворнику, Борац је тријумфовао резултатом 59:84.

Исте године, “рођен” је БОРАЦ НЕКТАР! Наиме, 20. септембра 1994. године, на сједници Скупштине клуба, саопштено је да Бањалучка пивара постаје први и главни спонзор Кошаркашког клуба Борац, који је уз своје име додао и назив Нектар, а за директора клуба именован је дипломирани правник Вукашин Божић.

У сезони 1994/1995. одлуком КСЈ од клубова из Прве А и Прве Б лиге формирана је једна лига од 32 клуба, а у првом дијелу такмичења клубови су били подијељени у 4 групе по 8 тимова. Под именом Борац Нектар, у тој лиги је клуб дебитовао 1. октобра у дворани Тиквара у Бачкој Паланци, гдје је поражен од Ловћена резултатом 63:79. На крају сезоне, Борац се преселио у нижи ранг, а на старту нове такмичарске сезоне (1995/1996.), формиране су три групе Друге лиге.

Након неколико сезона у друголигашком друштву, 23. маја 1998. године, одлуком Скупштине Кошаркашког савеза Југославије, кошаркашком клубу Борац Нектар, као и екипи Порт МК, забрањено је учешће у мушкој и женској савезној лиги, па су “пивари” били приморани да се у наредном периоду такмиче само у првенству под окриљем Кошаркашког савеза Републике Српске.

У другој половини деведесетих година прошлог вијека Борац Нектар је био неприкосновен на подручју Републике Српске, а 1998. године кошаркаши Борца дебитовали су и на европској сцени. Десило се то 16. септембра 1998. године; тада је у дворани Борик, у првој утакмици квалификационе фазе за наступу у Купу Радивоја Кораћа, гостовао аустријски Монтан из Капфенберга. Бањалучки храм спорта Аустријанци су напустили декласирани; поражени су резултатом 92:56! У реванш утакмици, одиграној седам дана касније у Аустрији, Зоран Кукић, Саша Вулета, Васиљ Шево и остали чланови трофејне Борчеве генерације поражени су резултатом 65:64.

У групној фази Купа Радивоја Кораћа за сезону 1998/1999. Борац Нектар је снаге одмјерио са италијанским Дукатом (касније Монтепаски, учесник фајнал-фора Евролиге), турским Туборгом и хрватским Бенстоном. У групној фази Купа Радивоја Кораћа (Борац Нектар се такмичио у групи Ј), клуб је дебитовао 7. октобра 1998. године у Загребу против Бенстона (пораз резултатом 58:56), чији је дрес тада носио актуелни директор АБА лиге ј.т.д. Крешимир Новосел.

Прву побједу у групној фази једног европског такмичења Борац Нектар је уписао 6 дана касније, 13. октобра, савладавши у дворани Борик екипу Дуката из Сијене резултатом 55:52. Истог дана, преминуо је већ споменути Милан Тошић-Прле, један од највећих кошаркашких стручњака које су Бањалука и бивша Југославија икада имале.

У клупској историји остаће уписан и 4. новембар 1998. године; тог дана је Борац Нектар у Борику угостио састав Бенстона, што је био први окршај једне српске и хрватске екипе у граду на Врбасу након рата на простору бивше Југославије. Борац Нектар је убједљиво савладао Хрвате резултатом 77:60, а на крају групне фазе освојио је треће мјесто у групи са омјером од 3 побједе и исто толико пораза, што му, на крају, није било довољно за пласман у елиминациону фазу такмичења.

Борац Нектар је у Купу Радивоја Кораћа наступао и у наредној такмичарској сезони (1999/2000.), али је, између два наступа, у љето 1999. године у Бањалуци одиграна најпознатија ревијална утакмица у 70 година дугој клупској историји. Наиме, 8. јула 1999. године у граду на Врбасу гостовала је Група 7, организација која је за циљ имала прикупљање новчаних средстава за помоћ дјеци на простору бивше Југославије. 1998. године основало ју је 7 кошаркаша: Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Зоран Савић, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Дејан Бодирога и Жељко Ребрача. Дворана Борик те љетње вечери била је препуна, под сводовима дворане своје мјесто је нашло преко 6000 гледалаца; Група 7 је забиљежила побједу над Борац Нектаром резултатом 98:105, али је, резултат, свакако, био у другом плану.

У септембру исте године Борац Нектар је по други пут у клупској историји заиграо на европској сцени, али овог пута није успио да прескочи квалификациону препреку. Жријебом у Минхену одређено је да противник Борца буде бугарски Левски; у првој утакмици, одиграној у Софији 16. септембра 1999, домаћи су тријумфовали резултатом 72:57, док је у реваншу у Бањалуци, 22. септембра, Борац Нектар забиљежио побједу резултатом 86:81, иако је у 27. минуту имао 16 поена више у односу на Бугаре (61:45).

Европски неуспјех на старту такмичарске сезоне није поколебао кошаркаше Борца, који се у истој сезони окитио титулом шампиона БиХ у првом заједничком такмичењу на нивоу цијеле државе након ратних дешавања. Наиме, на основу договора представника три кошаркашка савеза на простору БиХ (Кошаркашки савез Републике Српске, Кошаркашки савез ФБиХ и Кошаркашки савез Херцег-Босне), а уз сагласност FIBА, по четири клуба из сваког савеза добила су шансу да се боре за титулу шампиона БиХ. Након квалификационе рунде, у којој је Борац Нектар два пута савладао зенички Челик (83:67 15. априла 2000. године у Бањалуци, и 69:81 18. априла у Зеници), формирана је Суперлига, у којој су се такмичили: Борац Нектар и Игокеа из КС РС, Слобода ДИТА и Босна АСА из КС ФБиХ, те Широки Еронет и Бротњо из Читлука из КС ХБ. Такође, договором је било одређено да шампион БиХ наступи у наредној такмичарској сезони у Купу Рајмонда Сапорте, док би тимови пласирани од 2. до 5. позиције заиграли у Купу Радивоја Кораћа.

Такмичење у Суперлиги Борац Нектар је окончао, како је речено, на првом мјесту при омјеру од седам побједа и три пораза, а одлучујућу побједу на путу ка титули кошаркаши Борца, предвођени тренером Велимиром Гашићем, забиљежили су у претпосљедњем, деветом колу, одиграном 27. маја 2000. године, када су у препуној дворани Борик резултатом 76:64 савладали тузланску Слободу и, како је већ речено, изборили право да у сезони 2000/2001. наступају у Купу Рајмонда Сапорте.

У истом је Борац Нектар дебитовао 17. октобра 2000. године, изгубивши у пољском граду Вроцлаву од Анвила резултатом 87:83, а прву побједу у Купу Рајмонда Сапорте Борац Нектар је уписао 14 дана касније у дворани Борик против финске екипе Лухта Лахти (111:69).

Такмичење у групи Д “пивари” су завршили на трећем мјесту, иза већ споменутог Анвила и белгијског Телиндуса; иза Борца, на табели су остали словачка Словакофарма, Лахти и италијанска Линелтекс Имола. Освајањем трећег мјеста Борац Нектар је изборио наступ у елиминационој фази, у којој је копља укрстио са кипарским клубом Кео Керавнос, који је заузео друго мјесто у групи Ц, иза Телеком Баскета из Бона, а испред београдске Црвене звезде.

Прва утакмица осмине финала одиграна је у дворани Борик 30. јануара 2001. године, Борац Нектар је тријумфовао резултатом 89:74, али му, нажалост, ни +15 из првог меча није било довољно да се домогне четвртфинала реномираног такмичења, с обзиром да су Кипрани у реванш утакмици, одиграној у Никозији 6. фебруара, славили побједу резултатом 91:73 и заказали двомеч са шпанском Памесом.

Већ у наредној такмичарској сезони дошло је до формирања Јадранске лиге у кошарци, а Борац Нектар је у истој, на основу избореног пласмана у лиги БиХ, дебитовао у сезони 2002-03, у којој је, касније, стигао до финала плеј-офа за шампиона БиХ, у којем је поражен од Широког Бријега. Прву утакмицу у тадашњој Goodyear лиги Борац Нектар је одиграо 28. септембра 2002. године, када је у дворани Борик савладао екипу Крке из Новог Места резултатом 86:83, а први гостујући тријумф забиљежен је 30. новембра у Загребу над истоименим домаћином (76:87). Исте године, тадашњи предсједник Републике Српске Мирко Шаровић, поводом 55. годишњице постојања клуба, одликовао је Борац Нектар Орденом Његоша другог реда. Иначе, на крају Јадранске лиге за сезону 2002-03, Борац Нектар је заузео 11. мјесто са учинком од 6 побједа и 16 пораза.

Клуб је у регионалном такмичењу наступао и у наредној такмичарској сезони, али под другим именом. Наиме, 17. јула 2003. године, одлуком највишег клупског тијела, свјетло дана умјесто Борац Нектара угледао је СКК Бањалучка пивара, који је у сезони 2003-04 заузео 13. мјесто у Goodyear лиги, а у сезони 2005-06 испао из Лиге БиХ, те, усљед финансијске ситуације, био правно замрзнут. У Првој лиги Републике Српске наслиједио га је новоформирани Борац Нектар Бања Лука, настао од другог тима СКК Бањалучка пивара, који се тада звао КК Нектар.

У сезони 2006-07 новоформирани Борац Нектар Бања Лука је доминантно стигао до шампионске титуле и повратка у Лигу БиХ, без пораза у лигашком дијелу такмичења, уз један пораз у финалу плеј-офа (у другој утакмици финала у Мркоњић Граду од Младости). Вриједи, свакако, истаћи и да је у истој сезони освојен и трофеј у Купу Републике Српске побједом у финалној утакмици, одиграној у Козарској Дубици 9. јануара 2007. године. Тадашња генерација Борац Нектара, предвођена капитеном Данилом Палалићем, савладала је александровачку Игокеу резултатом 87:76, те је осми пут у клупској историји освојен пехар у куп-такмичењу (посљедњи, девети, освојен је у сезони 2008-09 побједом над мркоњићком Младости).

У наредној такмичарској сезони, 2007-08, Борац Нектар Бања Лука је стигао на корак од пласмана у плеј-оф за шампиона БиХ, али је, у посљедњем колу, поражен од Груда, па је тим који је са тренерске клупе предводио Милош Пејић остао без доигравања, али је, на основу пласмана у лиги, добио позивницу за наступ у FIBA EuroChallenge купу, што је био четврти излазак клуба на европску сцену. У другом колу квалификација за групну фазу, Борац Нектар Бања Лука је снаге одмјерио са њемачким клубом Ewe baskets из Олденбурга; у првој утакмици, одиграној у Њемачкој, тријумфовали су домаћини резултатом 76:46, док је у реванш утакмици у дворани Борик, резултат гласио 74:74, па су се “пивари” опростили од даљег такмичења.

У сезони 2010-11 Борац Нектар Бања Лука је направио велики успјех стигавши до полуфинала плеј-офа за шампиона БиХ, у којем је, у серији на двије побједе, поражен од александровачке Игокее. У августу 2011. године клуб је остао без генералног спонзора Бањалучке пиваре, а мјесец дана касније је регистрован Омладински кошаркашки клуб Борац, превасходно замишљен као други тим који ће се такмичити у Првој лиги Републике Српске и стицати неопходно искуство.

17. марта 2012. године Борац је, побједом у посљедњем колу Лиге БиХ над мостарским Зрињским у дворани Борик резултатом 77:73, изборио опстанак у елитном такмичењу, али је, у паузи између два првенства, клуб стављен у “стање мировања”, а у лиги БиХ га је, административним путем наслиједио већ споменути Омладински кошаркашки клуб Борац, који је, у наредној такмичарској сезони (2012-13), поразом у посљедњој првенственој рунди од Какња резултатом 75:76 23. марта 2013. године, испао из Лиге БиХ и био приморан да се пресели у нижи ранг, односно у Прву лигу РС, у којој се и данас такмичи.

(борац-спорт)