На данашњи дан, прије 60 година, основан је Рукометни клуб Борац, најтрофејнији спортски колектив не само у граду на Врбасу, већ и Републици Српској. 7. марта 1950. године ударени су темељи мушкој рукометној екипи Борца. Радна група у саставу Хамдија Кадунић (предсједник), Војислав Мисаљевић (потпредсједник), Хадија Ибрахимбеговић (секретар), Насиха Кршлак (благајник), Драган Сачавски и Лимун Папић (референти за женску и мушку јуниорску екипу), Рифат Цуцо Хаџиалић (економ), Мирко Антонић (референт за пропаганду), као и чланови управе, Љерка Тиболд и Марија Црнић, добили су задатак крајем 1949. године и почетком 1950. да формирају клуб у великом рукомету.
Тако је и формиран клуб при СД Жељезничар, због бесплатног путовања, а убрзо је и конструисано Радничко-спортско друштво Борац, чију су радну групу сачињавали Хамдија Кадунић, Александар Равлић, Сулејман Ибрахимбеговић, Насиха Кршлак, Анте-Шјор Фригановић, Љерка Тиболд, Тихомир Штраус, Нада Вогрин, Боро Дошен и Перо Перовић, мијењајући 1952. године име Жељезничар у Борац.
Савезна лига СФРЈ је основана 1957. године, а њен члан од самог почетка је био и РК Борац, који се у њој такмичио све до распада Југославије – 1992. године. РК Борац је био првак Југославије седам пута – 1959, 1960, 1973, 1974, 1975, 1976 и 1981. године. Побједник Купа Југославије био је десет пута – 1957, 1958, 1961, 1969, 1972, 1973, 1974, 1975, 1979 и 1992. године, када се распала Југославија. Осам пута Борац је био шампион Републике Српске, док је исто толико пута био освајач Купа Републике Српске. Поред тога, Борац је 2007. године освојио Куп БиХ тријумфом у финалу над сарајевском Босном. Као круна свих резултата су два трофеја: титула европског првака 1976. године и Куп IHF 1991. године. Осим тога РК Борац је играо још једно финале Купа европских шампиона, гдје је минимално поражен.
Сви већи успјеси југословенског рукомета су били везани за Борац, тако да су све медаље, биле оне са европских, свјетских првенстава или Олимпијских игара, биле освојене од стране играча Борца. Рукометна репрезентација Југославије је два пута постала побједник на Олимпијским играма и то 1972. у Минхену и 1984. у Лос Анђелесу. У саставу југословенске репрезентације тада су играла и шесторица Бањалучана: Абас Арсланагић, Добривоје Селец, Миодраг Каралић, Небојша Поповић (1972), те Златан Арнаутовић и Здравко Рађеновић (1984).
Дрес југословенске репрезентације облачила су 34 играча Борца. Неки од њих су: Здравко Рађеновић, Милорад Каралић, Абас Арсланагић, Небојша Поповић, Златан Арнаутовић, Јовица Елезовић, Јеролим Караџа, Бранко Штрбац, Енвер Косо, Владимир Јовић, Добривоје Селец, Златко Сарачевић, Раде Унчанин, Изток Пуц, Давор Перић, Александар Кнежевић, Сењанин Маглајлија, Јани Чоп, Божидар Јовић, Горан Ступар, Патрик Ћавар, Небојша Голић, Данијел Шарић, Дејан Унчанин, Младен Бојиновић.



















