Прије тачно 50 година, постављен је камен-темељац за изградњу једног од бањалучких спортских симбола – дворане Борик!
Након што су југословенски спортски челници крајем шездесетих година прошлог вијека донијели одлуку да тзв. ”мали спортови” (рукомет, кошарка…) морају да се играју у дворанама, Бањалука се нашла у проблему.
У то вријеме наш град није имао спортски објекат који би задовољио те потребе, а до тада се спортски живот града у највећој мјери одвијао на отвореном, на Стадиону спортских игара, изграђеном 1952. године.
Размишљало се у Бањалуци чак и о покривању тзв. ”малог Борчевог”, али је на крају више руку било подигнуто за градњу велике дворане у насељу Борик, по којој је и добила име.
Првог фебруара 1972. године, тадашњи предсједник Скупштине Града Бањалука Сеид Маглајлија именовао је комисију у саставу Халид Црналић – Бесим Мулаомеровић – Неџад Хотић – Ирфан Маглајлић да изради коначни приједлог по питању бањалучке спортске дворане. Касније су у рад Комисије укључени спортски радници Лимун Папић, Милан Тошић и Александар Равлић, а камен-темељац за иградњу дворане положен је 24. септембра 1972. године.
Учинили су то, само неколико дана након повратка са Олимпијских игара у Минхену, златни рукометаши Милорад Каралић, Абас Арсланагић и Добривоје Селец. Дворану Борик градило је Грађевинско предузеће ”Крајина”, а спортистима је на употребу предата 20. априла 1974. године.
Прву утакмицу у новој дворани Борик одиграли су рукометаши Борца против височког Витекса, а одмах послије њих, на терен су изашле кошаркашице Младог Крајишника и сарајевске Босне.
Кроз историју, ”Борик” је свједочио бројним успјесима бањалучких спортиста. Само двије године након отварања, на овом мјесту су рукометаши Борца постали шампиони Европе савладавши у финалу Купа европских шампиона данску Фредерицију (17:15), док је три године након тога прослављени боксер Маријан Бенеш нокаутирао Жилберта Коена и покорио Стари континент.
У ”Борику” су се играле и утакмице првенства Европе за одбојкашице 1975. године, као и континентално првенство за кошаркашице пет година касније. Такође, Партизан и Босна су у ”Борику” играли финале Купа Радивоја Кораћа 1979. године.
Послије ратних дејстава, ту су успјехе низали кошаркашице Младог Крајишника (тада Порт МК), кошаркаши Борац Нектара (данас СКК Борац 1947), у ”Борику” је 1999. године гостовала легендарна Група 7 са Сашом Ђорђевићем, Владом Дивцем, Жарком Паспаљем…
У дворани Борик је 2009. године један ревијални меч одиграо прослављени тенисер и рекордер по броју недјеља на свјетској ранг-листи Новак Ђоковић, четири године касније је овдје играна групна фаза Свјетског јуниорског првенства у рукомету, 2015. године је кошаркашка репрезентација Србије у ”Борику” играла против најјачег тима Словеније у посљедњој провјери пред Европско првенство…
Мало ли је за један овакав храм…
(борац-спорт)