Жријеб парова трећег кола 23. октобра

Жријеб парова трећег кола Купа EHF биће обављен у уторак, 23. октобра, у сједишту Европске рукометне федерације у Бечу. Бањалучки Борац сазнао је имена потенцијалних ривала у посљедњој рунди пред групну фазу, а треба истаћи да је наш тим сврстан у групу неповлашћених тимова, те се већ сада може рећи да ће бањалучка публика присуствовати рукометном спектаклу, ко год био ривал нашим играчима.

Издвојимо само неке тимове који су Борчеви могући ривали: на паркет бањалучког храма спорта, у оквиру трећег кола, између осталог, могу да истрче бундеслигаши Магдебург, Гепинген и Рајн-Некар Левен, потом дански Колдинг, затим и екипа шпанског Арагона, која је прошле сезоне елиминисала наш тим у Купу побједника купова, ту су још и учесници Регионалне лиге Татран и добојска Слога, затим у групи повлашћених тимова су и француски представници Сент-Рафаел и Нант… Када су у питању горе споменути тимови, у наредним редовима анализираћемо резултате и играчки кадар, како би се навијачи Борца увјерили на кога би се млади Борчев тим намјерио у наставку Купа Европске рукометне федерације.

Сасвим сигурно, најјачи ривал био би тренутно другопласирани тим њемачког шампионата, Рајн-Некар Левен. Тим из Манхајма одиграо је у досадашњем току првенства седам утакмица (двије мање од лидера, Берлина) и уписао свих седам побједа. Окосницу састава чине репрезентативац Србије Жарко Шешум, дански чувар мреже Никлас Ландин Јакобсен, потом шведски репрезентативац Ким Екдал ду Риц, који је наступио на посљедњем Европском првенству одржаном у Србији, ту је и бивши члан државног тима Црне Горе, голман Горан Стојановић, а не треба заборавити ни Оливера Рогиша, члана њемачке репрезентације која је 2007. освојила свјетско злато. Тим Рајн-Некар Левена са клупе предводи селектор Исланда Гудмундур Гудмундсон, који је са овом репрезентацијом освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године, као и бронзану медаљу на европском шампионату у Аустрији двије године касније.

Састав Магдебурга тренутно заузима осмо мјесто у Бундеслиги, а од звучнијих имена свакако треба издвојити Словенца Алеша Пајовича, као и репрезентативца Пољске Бартоша Јурецког. Магдебург је десет пута освајао првенство Њемачке (посљедњи пут прије 11 година), пет пута су пригрлили трофеј намијењен побједнику Купа ове земље, Суперкуп Њемачке су освајали два пута, три пута Куп EHF, исто толико пута EHF Champions Trophy, а три пута су освајали и титулу првака Старог континента (посљедњи пут се то десило 2002. године, када су у финалном двомечу савладали мађарски Фотекс Веспрем).

Најслабије пласиран од сва три бундеслигаша јесте Гепинген, што свакако не значи да је овај састав мање вриједан од горња два јер је управо овај тим освајач посљедња два Купа EHF. Тим који у саставу има Бојана Бељанског, Митра Маркеза и Момира Рнића, њемачког репрезентативца Кристијана Шенеа, Црногорца Жарка Марковића, а на клупи нашег суграђанина Велимира Петковића, никако се не смије сматрати лошијим од осталих.

Сљедећи тим који ћемо анализирати јесте пољска Висла Плок, која такође у својим редовима има неколико веома квалитетних рукометаша. Издвојимо само неке: српски репрезентативци Иван Никчевић и Петар Ненадић, потом хрватски голман и бивши члан Загреба Марин Шего, затим је ту и Мухамед Торомановић, а никако се не смију заборавити ни мађарски репрезентативци Ференц Иљеш и Никола Еклемовић.

Овој анализи додаћемо свакако и дански Колдинг, или, боље рећи, „репрезентацију Данске у малом“. Каспер Хвит, Ларс Јоргенсен, Ласе Боесен, Јоаким Болдсен, Бо Спелерберг, а када се овоме још додају и шведски репрезентативац Ким Андресон, те голман хрватског националног тима Венио Лосерт, потпуно је јасно о каквом се тиму ради.

Споменућемо још и шпански Арагон, који је прошле сезоне елиминисао рукометаше Борца из Купа побједника купова. Тим Арагона одиграо је у досадашњем току првенства шест утакмица и остварио пет побједа, те се са десет бодова и утакмицом мање налазе на четвртом мјесту, иза Барселоне, Атлетико Мадрида и Адемар Леона. Прошле сезоне у Купу побједника купова заустављени су у полуфиналу од њемачког Фленсбурга, а од чланова првог тима свакако треба издвојити 37-годишњег Деметрија Лозана, који је, као што је и познато, својим поготком одлучио двомеч Борца и Арагона. Наиме, у мечу одиграном у Сарагоси, домаћи су славили резултатом 31:21, у Бањалуци је Борац водио резултатом 30:21, да би ствар у своје руке преузео најискуснији на терену, Лозано, и својим голом за 30:22 осигурао свом тиму пролаз даље. За Лозана је свакако потребно рећи и то да је са репрезентацијом Шпаније освојио титулу првака свијета 2005. године, на ОИ у Сиднеју, Атини и Пекингу је освајао бронзу, на три европска првенства (1996, 1998 и 2006.) освајао је бронзу, а 2000. године сребро.

Ово је само шест најјачих тимова који су Борчеви потенцијални ривали у трећем колу Купа EHF. Рекли смо у уводу како су ту још и добојска Слога, те Татран Прешов, француски тимови Сент-Рафаел и Нант, потом још један представник Шпаније Натурхаус Ла Риоха, норвешки Хаслум, португалски Порто, док би противници по мјери, према нашем мишљењу, били представник Аустрије Алпла, потом израелски Макаби Сруго Ришон Лезион и побједник двомеча између хрватске Сисције и украјинског Динама из Полтаве. Међутим, куглице ће рећи своје у уторак, до тада остаје нам само да чекамо…