СВЕ О БОРЧЕВИМ ПРОТИВНИЦИМА: Цеље – бивши клуб Дарка Малетића, стални учесник словеначке елите и вјечни губитник финала Купа!

Представљање потенцијалних противника Борца у другом колу квалификација за Лигу шампиона почели смо са прваком Грузије Динамом из Батумија.

Настављамо са Цељем, клубом који је као и тим са ”Адјарабет Арене” двоструки првак своје државе!

Цеље је још старији клуб од Динама из Батумија. Основан је 1919. године, а кроз историју је неколико пута мијењао име. Првенствено се звао СК Цеље, док је непосредно након Другог свјетског рата клуб добио име Кладивар. Носио га је до 1992. године, када је, из спонзорског разлога, постао Публикум Цеље, док од прве половине 2007. године клуб носи садашње име.

Од оснивања садашње словеначке лиге, односно од распада СФРЈ, Цеље је два пута освајало титулу државног првака. Дешавало се то ове, али и 2020. године, а занимљиво је да је Цеље, уз Марибор, једини клуб у Словенији који никад није испао из елите!

Иначе, почетком овог вијека, када је клуб још увијек носио име Публикум, боје Цељана бранио је некадашњи првотимац Борца Дарко Малетић. У Цеље је Малетић стигао половином 2002. године након што је претходно једну сезону био члан бечког Рапида у који је стигао из нашег табора, а у својој првој сезони у клубу без трофеја је остао у ”фото-финишу”.

Шанса за освајање титуле тада је прокоцкана у претпосљедњем колу, поразом у дуелу са Марибором (2:1) на гостујућем терену, док је у финалу Купа против Олимпије трофеј припао Љубљанчанима, који су славили због већег броја погодака у гостима (у Љубљани 1:1, у Цељу 2:2).

Кад већ спомињемо Куп Словеније, наведимо да је Цеље ”вјечити губитник” финала, с обзиром на то да имају чак девет пораза! Само једном су Цељани стигли до трофеја у овом такмичењу, и то 2005. године, а поразе су редом низали  1993, 1995, 2003, 2006, 2012, 2013, 2015, 2016. и 2021. године.

На ино-сцени Цеље је дебитовало 1993. године, у квалификацијама за Куп побједника купова, али се Одензе (0:1 у Словенији, 0:0 у Данској) испријечио као непролазна препрека.

Највећи успјех у такмичењима Европске фудбалске федерације Цеље је остварило прошле године, када је екипа стигла до плеј-офа за Конференцијску лигу.

У другом колу Словенци су сензационално елиминисали португалску Виторију Гимараеш послије једанаестераца, потом је у трећем колу матиран представник Бјелорусије Неман Гродно, али ништа није могло да се учини против Макабија из Тел Авива, у посљедњем колу прије групне фазе.

У два мандата, Цеље је као тренер предводио актуелни стратег Сарајева Симон Рожман. На тренерском мјесту тренутно сједи Дамир Крзнар, играчка легенда загребачког Динама, али је интересантно ко се налази на мјесту предсједника…

Након смрти дотадашњег првог човјека клуба Милоша Ровшника, предсједничку функцију преузео је Валериј Колотило. Син Украјинца и Рускиње, рођен у Москви, 53-годишњи Колотило је претходно био на позицији генералног менаџера клуба, а предсједничку команду преузео је у љето прошле године.

Ријеч је о познатом руском бизнисмену који је својевремено био члан најужег руководства Анжија, клуба који је послије тешке финансијске ситуације распуштен 2022. године. За вријеме његовог боравка у Махачкали, овај до тада просјечни клуб из Дагестана успио је у свој табор да  приволи фудбалске ведете попут Самјуела Етоа и Роберта Карлоса!

Недавно завршену сезону у словеначком првенству Цеље је окончало уз чак 12 бодова предности у односу на Марибор, а највеће заслуге у томе има нападач Аљоша Матко, некадашњи омладинац Крке и Марибора који је у клуб стигао у љето 2022. године из Хамарбија.

На 26 првенствених утакмица постигао је чак 18 голова, захваљујући чему је био најбољи стријелац домаћег првенства. Осим њега, још два играча Цеља – дефанзивци Жан Карничник (12 асистенција) и Давид Зец – нашли су се у идеалној постави лиге, али за његово име вежу се и нефудбалске ствари.

У прољеће 2021. године, учествовао је у тешкој саобраћајној несрећи у околини Чрномља у којој је, срећом, остао неповријеђен, али су тешке повреде доживјели сапутници у његовом аутомобилу.

Великог удјела у освајању титуле имао је и руски офанзивац на позајмици из Црвене звезде Јегор Пруцев, који је на 30 мечева постигао пет голова уз шест асистенција, а као позајмљен играч, али из загребачког Динама, дрес Цеља је у овој сезони носио и бх. интернационалац Лука Менало.

Цеље своје домаће мечеве игра на стадиону ”З’дежеле”, капацитета 13.000 сједећих мјеста. Отворен је 2003. године послије четири године градње, реновиран ове године, а до преласка на овај објекат Цеље je користило још два стадиона.

Испрва је играо на стадиону “Глазија”, а након фузије са Железничаром из Цеља, 1967. године, клуб је прешао на стадион имена ”Скална Клет”. С обзиром на то да ово спортско здање није испуњавало стандарде Европске фудбалске федерације, тадашње руководство клуба је одлучило да прави нови стадион, који се послије отварања испрва звао ”Арена Петрол”.

(борац-спорт)