На данашњи дан, прије 42 године, Рукометни клуб Борац попео се на кров Европе; изабраници тадашњег тренера Пере Јањића постали су, у дворани Борик, шампиони Старог континента савладавши екипу данске Фредериције резултатом 17:15.
Само годину дана раније, 1975. године, клуб из Господске улице је такође стигао на корак до остварења снова, али је у финалној утакмици поражен од њемачког Форверца. Ипак, 12 мјесеци касније, пехар намијењен европском шампиону завршио је у Бањалуци, али пут до трофеја није био нимало лак.
У прелиминарној фази црвено-плави су укрстили копља са Червеном хвиездом из Чехословачке. У првом мечу, одиграном у Бањалуци 20. новембра 1975. године, Борац је стигао до убједљиве побједе (27:14). Реванш је заказан за 11. децембар у Братислави, а и тада је наш тим успио да слави (22:26), те је заказан европски двомеч са шпанском Калписом.
Поново је Борац био домаћин у првој утакмици (8. јануар 1976.), поново је забиљежена сигурна побједа: тријумфовала је наша екипа над Шпанцима резултатом 28:21 и стекла веома добру залиху пред реванш који је планиран за 18. јануар у Аликантеу. Завршен је други меч неријешеним резултатом (13:13), па су Каралић, Арсланагић, Унчанин, Рађеновић и другови наставили европски пут.
На реду је био окршај са славним њемачким Гумерзбахом. Први меч игран је 10. марта у Дортмунду, граду у којем је Борац годину дана раније, како рекосмо, остао без европског трона. Забиљежили су наши рукометаши фантастичан резултат пред други меч у Бањалуци; у дортмундском окршају није било побједника (16:16). Реванш је игран 27. мартовског дана; уписана је побједа резултатом 15:13 и заказано велико финале са данском Фредерицијом.
Преко 5000 навијача обрело се 11. априлске вечери у бањалучком храму спорта да подржи рукометаше на путу ка европској титули. Игра нерава током свих 60 минута, својеврсни рукометни рат завршен је слављем нашег тима. На семафору је био исписан резултат 16:15 када су се гости одбранили од једног црвено-плавог атака, те у посљедњем минуту кренули у напад. Играч Фредериције Андерсен се нашао “очи у очи” са Абасом Арсланагићем, који је маестрално зауставио његов шут. Кренуо је нови Борчев напад, Здравко Рађеновић је током преосталих 16 секунди изборио седмерац, који је у гол претворио Недељко Вујиновић за коначних 17:15 и ријечима неописиво славље на паркету и трибинама Борика.
БОРAЦ 17:15 ФРЕДЕРИЦИЈA
дворана: Борик, гледалаца: 5 000, судије: Хеншел и Хенфус (СР Њемачка).
БОРAЦ: Aрсланагић, Селец 2, Рађеновић 6, Каралић 2, Бјелић, Вујиновић 2, Вукша, Унчанин 2, Поповић 1, Б. Голић, М. Голић 2, Равлић.
ФРЕДЕРИЦИЈA: Јепсен, Ф. Хансен 3, Хидеман, Нилсен 3, Соренсен 1, Јунгланд 1, A. Хансен, Aндерсен 3, Пулсен, Мадсен 2, Петерсен 2.
(борац-спорт)