На данашњи дан, прије тачно 36 година, клуб који данас егзистира под именом СКК Борац 1947 постигао је највећи пријератни успјех изборивши наступ у Првој Б лиги тадашње Југославије.
”Црвено-плави” су се, наиме, у сезони 1983-84 такмичили у Другој лиги Центар, заједно са екипама вишеградске Варде, Лифама из Старе Пазове, Сарајева, Леотара, новосадског НАП-а, Борца из Чапљине, ”25. маја” из Сремске Митровице, илиџанског Игмана, Дрине из Зворника, Врбаса и Марине из Бачке Паланке.
Након 22 рунде, право да од јесени 1984. године наступају у вишем рангу стицале су првопласирана и другопласирана екипа. Уочи посљедње рунде, табела је изгледала овако: Варда 36, Лифам 30, Борац 30…
Било је јасно – Вишеграђани су безбрижни, а одлуку је требало да донесе 7. април 1984. године, односно посљедње коло, у којем је Лифам гостовао чапљинском Борцу, док је бањалучки (данас СКК Борац 1947) дочекао Требињце.
Екипа којом је командовао касније прослављени тренер Божидар Маљковић тријумфовала је над Чапљинцима (90:101), баш као и наш тим над Леотаром (100:87), па су и Лифам и Борац на крају првенства имали по 32 бодова, па је одлука о путнику у Прву Б савезну лигу морала да падне у мајсторици.
Утакмица је морала да буде одиграна на неутралном терену, а за град-домаћин одређено је Борово, гдје су се два тима састала четири дана након посљедњег кола, односно, како рекосмо, на данашњи дан прије 36 година.
Након 40 минута кошарке, тријумфовао је Борац резултатом 77:82 и ПО ПРВИ ПУТ у клупској историји стекао право наступа у Б југословенском друштву.
Тадашњом екипом командовао је Миленко Новаковић, који је штафетну палицу преузео од Ангела Трајковског, који се због пословних обавеза повукао са црвено-плаве клупе.
Новаковић, његов насљедник, неколико година раније је, вриједи напоменути, селектирао екипу сарајевске Босне која ће 1979. године, под командом Богдана Тањевића, покорити Стари континент.
Боје клуба тада су бранили (а навели смо имена по мјестима на приложеној фотографији): Дарослав Вујаковић, Жељко Дрљача, Хусеин Сојтарић, Вукашин Божић, Владимир Таушан, Златан Смаилагић, Синиша Чотар, Саша Јаковљевић, Ђорђе Јурић, Драган Вуковић и Далибор Мијатовић.
Предводници генерације били су, између осталог, Драган Вуковић – Скака (чији син Лука данас брани боје клуба), који је 1984. године био међу 10 најбољих спортиста Босанске Крајине, и Дарослав – Дари Вујаковић, који се у истом избору нашао годину дана раније, те постао први кошаркаш након 19 година који се нашао на овај престижној листи.
Прије њега, посљедњи којем је то пошло за руком је Новаковићев претходник на клупи, Ангел Трајковски, 1964. године.
(борац-спорт, фото: ”Пола вијека Кошаркашког клуба Борац Нектар”, Лимун Папић, децембар 1997.)