Данас, 29. маја 2017. године, навршава се тачно 25 година од освајања Митропа купа, трофеја који се и дан-данас чува у витринама Трофејне сале на Градском стадиону. До јединог европског пехара у скоро 92 године дугој клупској историји тадашња генерација Борца под тренерском командом Зорана Смилеског стигла је у италијанској Фођи, савладавши домаћина турнира у полуфиналу, а потом и мађарски Вашуташ у финалу, оба пута након извођења једанаестераца. Посљедњи учесник турнира била је Дунајска Стреда из Чехословачке.
Резултатску предност у полуфиналном окршају стекла је Фођа голом Бајана у 16. минуту, а само пет минута касније Борац је до изједначења стигао поготком Фуада Шашиваревића. У 66. минуту долази до преокрета послије гола Звонка Липовца, а коначан резултат поставио је споменути Бајано у 75. минуту, па се приступило извођењу пенала. Јунак пенал-рулета био је голман Борца Милан Симеуновић, зауставивши два шута италијанских фудбалера.
У финалу се Борац састао са Мађарима и у седмом минуту стигао до вођства голом Филиповића. Ипак, у 63. минуту мађарски представник је стигао до изједначења преко Нилифорова, а до краја утакмице није било промјена на семафору, па су о освајачу Средњеевропског купа одлучивали шутеви са бијеле тачке, а поново је кључну улогу имао Милан Симеуновић, одбранивши шут Гараса, те погодивши једанаестерац за свој тим. Поред Милана, за Борац су погађали и Шашиваревић, Штављанин, Филиповић и Билбија, а за Вашуташ Никифоров, Ишчак и Нахочки.
Тако је наш Борац освојио, за сада, први и једини европски трофеј у клупској историји. Те 1992. године стао је раме уз раме са Фиорентином, Баријем, Болоњом, бечким Рапидом, прашком Спартом, Удинезеом… који су такође освајали трофеј намијењен побједнику Митропа купа. Иначе, након 1992. године, такмичење је укинуто, па тако оригинални пехар данас краси Борчеву Трофејну салу.
(борац-спорт)



















