На данашњи дан, прије 19 година, рукометаши Борца остварили су један од највећих клупских успјеха у историји, освојивши IHF куп. Талентована генерација Бањалучана, популарно названа „дјечији вртић“, задивила је Стари континент. На премијери се лако обрачунала са белгијским Херсталом (20:20, 26:18), затим је пао и њемачки Емпор (22:18, 17:14), послије чега је на ред дошао Тусем Есен. Славни клуб био је достојан ривал, али и он је морао да честита бољем (17:24, 19:12). За крај, чету Велимира Петковића чекао је моћни ЦСКA, који је предводио, у то вријеме, један од најбољих рукометаша планете – Талант Дујшебаев.
Руси су за многе били фаворити, али се „црвено-плави“ на то нису освртали. У „Борику“ су одиграли маестрално, сви, од првог до посљедњег, а најбољи међу једнакима био је голман Златан Aрнаутовић, који је напросто излуђивао „армејце“.
Послије 20:15 на свом паркету, млади Бањалучани нису се препали ни у реваншу. Пружили су сјајну партију и жесток отпор домаћину, којем је једина утјеха била Пирова побједа 24:23. Славље „дјечијег вртића“ могло је да почне, а да није било рата на просторима бивше Југославије, таквих и сличних подвига рукометаша из Господске улице било би и више.
– Емоције одмах прораде када се сјетим тих лијепих времена. Био је то, засигурно, најсрећнији дан у мојој каријери, а вјерујем и већине мојих саиграча. Били смо практично клинци са трофејом у рукама. Имали смо младу, али одличну екипу, дисали смо као један. Вјерујем да је мало екипа које су са тако младом генерацијом направиле такав подвиг. A наша је била европско и свјетско рукометно изненађење – присјетио се члан „дјечијег вртића“ Драган Марковић.
Некадашњи бек „црвено-плавих“ и дан данас жали што екипа није остала на окупу.
– Зли рат се убрзо проширио и наша генерација се практично распала. Нажалост, јер да смо остали још заједно, сигуран сам да бисмо Борцу донијели још много трофеја – закључио је Марковић.
(Глас Српске)



















