Дебитантски наступ у Конференцијској лиги наши фудбалери закључиће вечерас од 21.00 час на Градском стадиону, када ће за ривала имати још једног представника Кипра – Омонију!
Поред АПОЕЛ-а, о којем смо већ раније писали, црвено-плави ће на Никољдан укрстити копља са још једним клубом из Никозије, који је настао, занимљиво, расколом унутар управе АПОЕЛ-а!
Омонија је, наиме, основана 1948. године, а баш тада, у периоду од 1944. до 1949. године, бјеснио је грчки грађански рат, између Владиних снага подржаваних од Велике Британије и САД са једне те Народноослободилачке армије Грчке са друге стране, коју су подржавале Југославија, Бугарска и Албанија.
Управни одбор АПОЕЛ-а је 23. маја 1948. године упутио допис Грчкој аматерској атлетској асоцијацији, са приједлогом одржавања Панхеленског такмичења у атлетици, једном годишње. У допису је, између осталог, било наведено да је један од циљева такве манифестације “крај комунистичке побуне у Грчкој”.
Неколико играча клуба изразило је револт према оваквој политичкој конотацији, те су се дистанцирали од управе клуба, која их је потом избацила из истог, да би само пар дана касније, 4. јуна, на иницијативу доктора Матеоса Папапетруа, “бунтовници” из АПОЕЛ-а креирали Омонију, која данас важи за један од најтрофејнијих клубова на Кипру.
Освојио је овај клуб кроз историју 21 титулу у домаћем првенству, 16 трофеја у Купу и један више у државном Суперкупу, а један је од клубова који никад нису испали из елитног ранга!
Као и АПОЕЛ, тако и Омонија своје ривале дочекује на “ГСП Стадиону”, а управо је у дуелу ова два тима забиљежена рекродна посјета. Био је, наиме, 7. децембар 2002. године, када су вјечитом дербију ривала из Никозије свједочила 23.043 навијача!?
Никада Омонија кроз историју није заиграла у групној фази Лиге шампиона, а најближе том остварењу била је у сезони 2020-21, када је на том путу редом елиминисала Арарат Јерменију, варшавску Легију и Црвену звезду.
Ипак, у посљедњој рунди се испријечио Олимпијакос, па је Омонија морала да се пресели у Лигу Европе, гдје у конкуренцији ПСВ-а, ПАОК-а и Гранаде није успјела много тога да направи, баш као ни двије године касније, када је за ривале имала Манчестер јунајтед, Реал Сосиједад и Шериф.
Сезону је на тренерској позицији почео Валдас Дамбраускас, Литванац са искуством рада у Хрватској. У овој земљи је, у сезони 2021-22, водио сплитски Хајдук, са којим је освојио трофеј Купа, а највеће успјехе остварио је предводећи Жалгирис. Док је био на клупи овог клуба, освојио је осам трофеја – два у првенству, те по три у Купу и Суперкупу, а три године (2016, 2020. и 2021. године) је биран за најбољег тренера у Литванији.
Међутим, након 21 одрађене утакмице на кормилу (13-1-7), управа клуба одлучила је да га смијени, а домаћи европски пораз (0:3) од Легије био је ”кап која је прелила чашу”. На његово мјесто постављен је повратник Јанис Анастасију, који је у том тренутку обављао послове стратешког савјетника и спортског директора у клубу.
Кад говоримо о играчком кадру, свакако да је прво име мађарски штопер Адам Ланг, који је у протеклих десет година одиграо 70 утакмица за национални тим, уз учешће на три првенства Европе.
Из одбрамбене линије, издвојићемо и дугогодишњег дефанзивца Дижона Сенуа Кулибалија, који је у прволигашком и друголигашком рангу за француски клуб одиграо 99 утакмица.
Познато име у везном реду је бивши млади репрезентативац БиХ Матео Марић, који је кроз каријеру одиграо 86 утакмица за сениорски, те 39 за јуниорски тим Широког Бријега.
А кад говоримо о нападу, највећа опасност пријети од француско-пољског двојца Вили Семедо – Маријуш Степински. И један и други су током љетних европских квалификација одиграли по пет мечева, те по четири пута затресли мрежу, а вриједи свакако истаћи да им друштво у свлачионици, кад је ријеч о офанзивцима, прави и Србин Вељко Симић, бивши фудбалер Војводине и Црвене звезде.
(борац-спорт)