Обиљежена 40. годишњица финала Купа против Хајдука

У Трофејној сали на Градском стадиону, у организацији Клуба ветерана и пријатеља Фудбалског клуба Борац, симболично је обиљежена јубиларна, 40. годишњица утакмице финала Купа маршала Тита између Борца и Хајдука, одигране 29. новембра 1974. године на стадиону ЈНА у Београду.

Велики сребрни пехар на крају је нажалост завршио у Сплиту: голом Бољата из 39. минута Хајдук је стигао до трофеја. Ипак, „црвено-плави“, упркос пропуштеној прилици да стигну до славља, нису имали превише разлога за незадовољство: пружили су сјајан отпор једном од тимова из тзв. велике четворке и, што је тада било најважније, по први пут у клупској историји изборили наступ у једном европском такмичењу – Купу побједника купова, пошто су Сплићани у истој сезони освојили и шампионат тадашње Југославије.

Успомене на финални меч са Хајдуком, али и европске окршаје са Андерлехтом пред присутним ветеранима Борца евоцирали су стандардни првотимци Великана из Платонове из тог периода, Милан Вукеља и Драган Богојевић. Бивши стуб Борчеве одбране Милан Вукеља имао је у финалном дуелу тежак задатак – да заустави једног од најбољих југословенских нападача у то вријеме Ивицу Шурјака.

– Пред мене је постављен тежак задатак, да мотрим на понајбољег шпица који је Југославија икада имала, али, руку на срце, ни остале Хајдукове звијезде се нису наиграле против нас. Као друголигаши смо пружили сјајан отпор Сплићанима, али нажалост нисмо успјели да нашим навијачима приредимо велику радост. Ипак, захваљујући самом пласману у финале, стекли смо право да се сљедеће године такмичимо у Купу побједника купова, у којем смо пружили запажене партије, посебно када смо у Бањалуци савладали Андерлехт резултатом 1:0, што је тиму из Брисела, каснијем освајачу тог такмичења, био једини евро-пораз у тој сезони – навео је Вукеља.

Његов саиграч и некадашњи директор Борца Драган Богојевић и 40 година након финала препун је утисака са тог меча.

– За нас је тај меч био нешто посебно, спектакуларно. Играти у финалу са Хајдуком поред једне Црвене звезде, Динама, Вележа, Сарајева, Жељезничара којима је било тешко „откинути“ бод како у Бањалуци, тако и на гостујућем терену, довољно говори о томе какав смо успјех направили. Сјећам се и мечева са Андерлехтом, који је тада у својим редовима имао велики број репрезентативаца. За нас су ти играчи у Бриселу изгледали нестварно, међутим у реванш утакмици смо показали да се са њима може играти и заслужено смо их савладали голом Ибрахимбеговића – истакао је Богојевић.

Предсједник Клуба ветерана и пријатеља ФК Борац и помоћник Винка Мариновића на тренерској клупи Стојан Малбашић најавио је велико новогодишње дружење Борчевих ветерана 22. децембра, такође у Трофејној сали. Само дан касније, 23. децембра, навршава се 19 година од освајања Купа Републике Српске тријумфом над приједорским Рударом. Подсјетимо, у првој утакмици, одиграној у Приједору, два ривала су ремизирала (2:2). Исти резултат био је актуелан и у реванш утакмици у Бањалуци све до 90. минута, када је мрежу Приједорчана затресао Милорад Билбија и тако Борцу донио први трофеј у Купу РС.