Дарко Љубојевић један је од најбољих изданака бањалучке школе фудбала у послијератним годинама. На изненађење многих, љетос је прекинуо активну играчку иаријеру, али то га није много удаљило од терена јер је послије „качења копачки о клин“ на мјесту спортског директора ФК Борац замијенио Мухамеда Ибрахимбеговића.
– Можда сам могао играти још шест мјесеци или годину дана, али повреде су биле јаче од жеље. Не бих био коректан ни према осталим саиграчима, а ни према себи јер увијек сам давао 100 одсто на терену. Повукао сам се на вријеме и посветио се новим обавезама – започео је причу Дарко Љубојевић.
И на тим обавезама прилично добро се сналази.
– У разговору са људима који воде бригу о Борцу дошли смо на идеју да се укључим у рад клуба, да припомогнем својим искуством и тако је почела нова одисеја. Драго ми је што сам уско везан за спортска питања, играчки кадар, стручни штаб, организацију утакмица, то је сегмент који ми лежи. Искрен да будем, много лакше је било на терену. Тамо одрадиш сат и по посла, ако си прави побиједиш и то је то. Чекаш да све други одради за тебе. Овако, обавезе су готово 24 часа, али не желим се. Волим Борац и није ми ништа тешко, још када имаш резултат, онда је све некако слађе – прича Љубојевић.
Са доласком Љубојевића на мјесто спортског директора поклопили су се и сјајни резултати. Борац је у незадрживој серији, први је на табели и има најбољу екипу у Премијер лиги.
– Нико није бољи од нас, то је сасвим сигурно! Наравно, да би се све коцкице посложиле, потребно је имати и мало среће, али ова екипа у једном циклусу који је пред нама може до највишег пласмана и титуле. Као екипа смо сазријевали, већ двије године смо у врху Премијер лиге и сада је дошао ред да буде трећа срећа. Ту је и одлични тренер Владо Јагодић, човјек са којим имам одличну сарадњу. И раније смо одлично сарађивали у Борцу, али и у Лакташима, истина на другим функцијама, али осјећам да заједно можемо много тога да направимо – наставио је Љубојевић.
Као један од приоритета у клубу, Љубојевић истиче побољшање рада омладинске школе.
– Морамо да схватимо да смо клуб који без властите производње играчког кадра не може да опстане на све сиромашнијем тржишту. Цијели простор бивше Босанске Крајине мора да буде под нашом капом и у служби Борца. Наша омладинска школа и до сада је производила играче (Билбија, Граховац…), али то не смије да буде случајност, већ константа, из године у годину. Када будемо сваког љета у први тим прекомандовали два-три јуниора, који ће уистину освјежити екипу, а не да попуњавају број, тада ћемо бити и стални учесници европских такмичења. На овим просторима то једно без другог не иде. Са тим циљем потписали смо уговор о сарадњи са Дјечијом фудбалском академијом Мини-макси лиге. Иако се некоме чини да су ти клинци премали за озбиљан рад (6-12 година), границе у Европи су се помјериле и сада се баш у том узрасту препознају таленти и они клубови са визијом приграбе ту дјецу себи, па зашто не би и Борац тако радио? – каже Љубојевић.
Љубојевић даље истиче да клуб из Платонове улице неће стати на враћању своје дјеце разасуте по цијелом свијету.
– Успјели смо да Дарка Малетића вратимо тамо гдје му је и мјесто, и видјећете врло брзо колико смо добили његовим доласком. Има ту још интересантних играча, као што су Далибор Теиновић, Владан Грујић.. али о том-потом. Једно је сигурно, док сам ја на овом мјесту, странцима неће бити затворена врата, али морају да буду бољи 30 одсто од наших играча. Само они који праве ту разлику добродошли су у Борац, све остало имамо и на кућном прагу – поручио је Дарко Љубојевић.
За крај Љубојевић се осврнуо и на осмину финала Купа БиХ, гдје ће снаге у двомечу одмјерити Борац и Жељезничар.
– Сигурно је да нас очекују незивјесни дуели. Обје екипе иду на оба трофеја, шансе су 50:50. Реприза финала је дошла прерано, али жријеб је тако хтио, уосталом, ако смо најбољи, а вјерујем да јесмо, ода морамо све да добијемо. Бранимо трофеј, па тиме имамо и обавезу више да будемо прави у овом двобоју – рекао је Љубојевић.
(Спорт клуб)



















